Srbija je u poslednjih godinu dana potrošila oko milijardu evra na uvoz struje. Investicijama u vetroparkove, solarne elektrane i u energetsku efikasnost, za koje je potrebno manje novca. Za istu količinu novca, država je mogla da reši problem nedostajuće energije, navodi se u analizi portala Klima 101.
Elektro-privreda Srbije (EPS) u izgradnju vetroelektrane Kostolac, snage 73 megavata, ulaže 114 miliona evra.
Dosadašnji izdaci Srbije za uvoz struje mogli bi da pokriju izgradnju oko deset vetroelektrana koje bi generisale preko 1.150 gigavat-časova u toku godine.
Prema ranijim procenama, vetroelektrana u Kostolcu, sa 20 generatora, proizvodiće 115 gigavat-časova (GWh) električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.
Iako proizvodnja u vetroelektranama varira tokom godine, ovo bi, gledajući apsolutne brojke, bila dovoljna količina električne energije da se podmiri jedna trećina uvoza tokom kobnog zimskog perioda 2021/2022.
Srbija trenutno raspolaže sa 393 MW instalisanih kapaciteta vetroparkova koji na godišnjem nivou obezbeđuju količinu struje koju potroši u proseku 220 hiljada srpskih domaćinstava.
U poslednjih godinu dana Srbija je potrošila preko milijardu evra na uvoz struje.
Veleprodajne cene električne energije u svetlu energetske krize kretale su se zimus između 100 i 300 evra, a u pojedinim letnjim mesecima bile su još i više.
Sa druge strane, samo godinu ranije to je bilo znatno jeftinije, od 30 do 60 evra.
Izvesno je da će se u konačnom zbiru naći još na stotine miliona evra.
Ipak, važno je istaći da troškove, kroz poreze, zapravo dotiraju građani.
U okviru Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) predviđa se i gradnja vetroelektrana između 3.090 megavata i 4.870 megavata do kraja decenije, što znači da bi deset vetroparkova poput Kostolca obezbedilo do četvrtinu planiranih kapaciteta.
Treba imati u vidu da su ovo okvirni proračuni, kao i da se cene na tržištu menjaju iz meseca u mesec, kao i da su zbog inflacije poskupeli i vetrogeneratori, ali i da se očekuje stabilizacija cena u budućnosti.
SOLARNE ELEKTRANE
EPS je planirao izgradnju svoje prve solarne elektrane Petka, snage 10 megavata, na spolјnom odlagalištu kopa Ćirikovac, takođe u Kostolcu.
Međutim, u maju ove godine taj projekat je obustavljen, kako se navodi, zbog nedostatka novca, koji se povezuje upravo sa ogromnim troškovima za uvoz struje. Troškovi svakako ne bi bili toliko visoki da veleprodajna cena električne energije nije skočila i do deset puta.
Izgradnja jednog megavata solara prethodnih godina koštala je oko milion evra. Ulaganjem milijarde evra mogli bismo da izgradimo solarne elektrane kapaciteta 1.000 megavata što je otprilike ekvivalentno ispunjenju dve trećine ambicija iznetih u INEKP-u 1.540 megavata.
Ono što građane verovatno još i više zanima je koliko bi milijarda evra mogla da nam koristi u sticanju statusa kupca-proizvođača i izgradnji solarne elektrane na krovu.
„Mnogo više od aktuelnih državnih subvencija koje su 1,6 miliona evra – svota je raspoređena među 700 domaćinstava u 37 lokalnih samouprava, a pokriva se 50% troškova sistema koji se kreću oko 4.000 evra“, dodaje se u tekstu.
POMOĆ SIROMAŠNIM PORODICAMA
Sa 625 puta više novca može i da se pomogne do pola miliona srpskih porodica u njihovom putu ka potrošnji održive struje. Finansijska sredstva moguće je iskoristiti i za zamenu starih šporeta.
Prošle godine Opština Priboj pomogla je da se zameni ukupno 76 individualnih ložišta na lokalnom nivou.
Od toga je za dvanaest socijalno ugroženih domaćinstava ulaganje potpuno pokrila Opština i Ministarstvo zaštite životne sredine, dok su tri šporeta donacija dve kompanije.
Kako je rekao direktor JP Toplana Priboj, Marko Janjušević, novi uređaji domaćeg proizvođača koštali su oko 530 evra, uz još oko 15 evra za unošenje i odvoženje (reciklažu).
„Korist je što će efikasniji šporeti će manje potrošiti ogreva i na taj način će manje zagaditi životnu sredinu i uštedeće novac tako što će manje ogreva biti potrebno“, rekao je Janjušević.
Prema procenama Aleksandra Macure iz RES fondacije, u Srbiji postoji oko 100 hiljada individualnih ložišta sa niskom efikasnošću:
„Za 55 miliona evra za ova domaćinstva mogli bismo da u potpunosti pokrijemo troškove za nove eko-dizajn šporete čime bi se značajno unapredio kvalitet vazduha, ali i života u srpskim gradovima.“
Čak i kada uzmemo u obzir poskupljenje, naš zamišljeni budžet nam dozvoljava i da odemo nekoliko koraka dalje u energetskoj tranziciji u grejanju.
Takođe, kako se predlaže, najugroženijim stanovnicima mogu da se osiguraju i toplotne pumpe. Najviša cena nabavke i ugradnje toplotne pumpe vazduh-voda za porodičnu kuću, snage 12 kW, iznosi 4.800 evra.
Kako se dodaje, čak i u tom slučaju ostali bismo dosta ispod famozne milijarde koju trošimo za uvoz nedostajuće struje.
Kako smo već pisali, struja u Srbiji biće skuplja za osam odsto od 1. januara 2023. godine.
(Tpknews.com/Klima101)
