U Požarevcu je danas obeleženo 16 godina od smrti nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije, Slobodana Miloševića (1941-2006), u dvorištu njegove porodične kuće u Nemanjinoj 41.
Tim povodom, vence na njegov grob položili su predstavnici SPS-a, Srpske radikalne stranke i Pokreta socijalista, kao i brojni građani.
– Vreme Slobodana Miloševića ostaće večiti spomenik u borbi srpskog naroda za samostalnost, u vreme kada je srušeno međunarodno pravo. Danas su mnogi, i na istoku i na zapadu, koji su osuđivali Miloševića, suočeni pred svojim vratima sa istim problemom – istakao je Šainović.
– Naša poseta grobu Slobodana Miloševića svake godine na današnji dan je naš odnos prema njegovoj borbi u Haškom tribunalu gde je na kraju i ubijen – , rekla je Radeta.
Ona je istakla da ta poseta predstavlja i “upozorenje” da niko od predstavnika režima koji je Miloševića izručio Međunarodnom sudu u Hagu “ne bude više u prilici da bude vlast u Srbiji”.
– Odavde prenosimo i naš trajni prezir i bunt prema Haškom tribunalu u kojem su samo Srbima izricane dugogodišnje i doživotne kazne robije i to uglavnom nevinim Srbima – , kazala je Radeta.
I ovog puta, kao i ranijih godina, prvi posetioci na grobu zatekli su venac od dvoje dece Miloševića – Marije, koja živi u Crnoj Gori, i Marka, koji već godinama boravi u Rusiji.
Milošević je izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, 28. juna 2001. godine, a u njegovom pritvoru umro je 11. marta 2006. godine.
Sahranjen je 18. marta 2006. godine, pod lipom u dvorištu porodične kuće, gde od pre tri godine počivaju ostaci i njegove supruge, Mire Marković, koja je preminula u Moskvi, 14. aprila 2019. godine.
Otišli Sloba, Mira i Ivica (Dačić) kod Buša u Belu kuću na večeru. Posle aperitiva i priče u salonu, domaćica ih sve pozva u trpezariju da večeraju. Kad tamo – zlatni escajg i zlatni tanjiri. Nisu još ni seli kako treba, a Ivica već maznuo jedan veliki tanjir i stavio ga ispod košulje. Videla to Mira pa kaže Slobi:
– Slobo, eno Ivica je maznuo zlatni tanjir. Hoću i ja jedan!
Sloba se počne vaditi:
– Čuj Miro, ne mogu ja tako krasti zlatne tanjire po prijemima. Ja sam predsednik jedne države, gde ja da kradem tanjire po Beloj kući, molim te?
Mira ni da čuje:
– Hoću jedan tanjir, poješće mi Ivica živce kad se vratimo kući!
Gleda Sloba… Ah, šta će? Nema druge nego da mazne i on jedan tanjir. Ustaje, zamoli prisutne za malo pažnje i počne:
– Cenjeni prijatelji, vi možda to ne znate, ali pre nego što sam postao vođa socijalista i predsednik, ja sam bio mađioničar.
Svi prisutni iznenađeno gledaju, a Sloba nastavlja:
– Sada ću vam izvesti jedan od mojih omiljenih trikova.
Uzima jedan zlatni tanjir sa stola i nonšalantno ga stavlja ispod košulje. Muk u trpezariji, Sloba se mirno zakopčava i nastavlja:
– A sada molim vas, pogodite gde je tanjir?
Svi upere prstom u njega, a Sloba će šeretski:
– Neeeeee! Kod Ivice je!
Slobodan Milošević je uništio, slobodno možemo reći, dve generacije. Najpre je opljačkao narod za “Preporod Srbije”, koja se nikada nije preporodila, a zajam nije vraćen. Zatim je pokupio građanima novac sa štednih knjižica, takozvana Stara devizna štednja. Zatim je ono što je narodu ostalo, uzeo preko Jezde i Dafine. Bili su to Miloševićevi bankari, koji su lakovernom narodu nudili nerealne kamate na štednju, da bi im na kraju uzeli i uloge, a od kamate nije bilo ni reči. Zatim je uveo Srbiju u ratove i hiperinflaciju. Plate su bile 5 maraka (2,5 evra). Mnogi su izvršili samoubistvo, da ne bi umrli od gladi. Sve ratove smi izgubili, kao i Kosovo. Inatio se Milošević sa jakima i moćnima, pa je zemlju izložio bombardovanju osiromašenim uranijumom, čije će posledice trpeti i daleke buduće generacije, jer za potpunu razgradnju osiromašenog uranijuma, potrebno je da prođe oko četiri hiljade godina. U Miloševićevo vreme je počeo najmasovnijii odlazak mladih, školovanih ljudi iz zemlje, koji ni do danas nije prestao. Milošević je bio najveće zlo, koje je moglo da zadesi Srbiju. Posmrtne ostatke njega i njegove žene, ako su stvarno tu sahranjeni, treba preseliti na groblje, gde im je i mesto. Zakonom je zabranjeno sahranjivanje u dvorištima. Isto važi i za onog u Kući cveća. Njegovi su zločini prema Srbima još veći, nego Miloševićevi.
Zaboravih da napišem, da je Milošević taj koji je izgubio Kosovo. Srpska vojska i policija su se povukle sa Kosova 1999. godine, posle NATO bombardovanja Srbije i nikada se više tamo nisu vratile.
Gospodine Danko a Vučić?
Milice, što se tiče Vučića i “blagostanja” koje nam je doneo, narod ne treba da donese zaključak na osnovu onoga što vidi na televiziji i pročita u novinama. Treba samo da pogleda u svoje novčanike i frižidere, a onda da stavi prst na čelo i razmisli, da li stvarno živi bolje i da li je Srbija “ekonomski tigar” sa najvećim privrednim rastom u Evropi. Mene samo zanima, od čega će se vratiti ovi krediti koji čuvaju socijalni mir i novac koji se deli narodu pred izbore, kada je Srbija sve fabrike prodala strancima.