KUČEVO: Stari kamen već 105 godina melje brašno, žuto kao zlato (FOTO)

Na reci Pek u Neresnici u okolini Kučeva vodenica Dragana Milošanovića melje žito već 105 godina i verovatno je jedna od najstarijih u Srbiji.

Jedan od retkih vodeničara: Dragan Milošanović / Foto: Ž. Marković

– Dolaze ljudi sa svih strana i donose kukuruz, ječam i pšenicu da se samelju. Zadovoljan sam poslom, a nemam ni preteranu konkurenciju. Pamtim ovu pomeljaru od detinjstva, kada sam svraćao kod dede i provodio sate sa njim u poslu. Kuća nam je odmah preko puta, pa sam vodenicu stalno imao pred očima i u srcu – veli Dragan Milošanović.

USPOMENE

– Lepe uspomene iz detinjstva su sveže i danas kada sam vodeničar i imam svoje potomstvo. Od nas osam ortaka samo sam ja vodeničar i radim ovaj posao. Ostali ortaci su preokupirani drugim obavezama, a neki od njih ne žele da provode vreme baveći se vodeničarskim poslom. Kada radim celi dan, mogu da sameljem i do 100 kilograma brašna – ističe kao uspeh jedan od retkih vodeničara u istočnoj Srbiji Dragan Milošanović.

Dragan je svakodnevno u vodenici i za razliku od nekadašnjih vremena kada se brašno mlelo i tokom noći, sada se to radi samo po danu. Mušterija ima i najavljenih i nenajavljenih, ali problema da se odmah izađe u susret namernima ne postoji, budući da je kuća u kojoj Dragan živi sa porodicom odmah preko puta vodenice. Kako ko stigne, uz pozdrav vodeničaru, odmah može i da završi meljavu željenih žitarica u brašno. Usluga nije skupa, a vodeničar Dragan, veoma često posao obavi i besplatno, jer voli to što radi i kaže da mu je zadovoljstvo da se nađe na usluzi, posebno kad nasluti da je reč o ljudima koji neobično vole i cene brašno samleveno kamenom.

ZDRAVA HRANA

Sa prijateljicom došla po brašno: Milica Omrezo, povratnik iz Nemačke / Ž. Marković

– Što se tiče same tehnologije mlevenja žita u vodenicama, od nekadašnjih vremena do danas, skoro da se ništa nije promenilo. Praktično, kažu upućeni, to je jedini objekat koji je čovek napravio, a da je ekologija ostala u potpunoj ravnoteži, dakle nenarušena. Vodenice ne utiču ni na tok, a ni na kvalitet vode u rekama, koje predstavljaju noseću energiju za njihov rad, a ono što je najvažnije zdravlje vodeničara je uvek odlično jer posao obavljaju u prirodi, na čistom vazduhu i Suncu, koje obilato greje obale reka. Hrana koja se priprema od brašna sa potočara je zdrava i sve traženija – veli Dragan.

DEO NASLEĐA

– Vodenice u Srbiji su najbolje radile početkom 19. veka i bile su veoma popularne do šezdesetih godina prošlog veka. Tada je počelo mlevenje kukuruza i pšenice u mlinovima na struju. Vodenice su preživele industrijski bum tako da i danas predstavljaju mesta na kojima se stvara ukusno i zdravo brašno za hleb.

Tradicija prirodnog mlevenja brašna se čuva u pojedinim delovima. Mnoge turističke organizacije su odlučile da vodenice, na područjima gde ih ima, promovišu kao deo nasleđa Srbije – ističe Milošanović.

INSPIRACIJA ZA STVARAOCE

– Pre dva veka u Srbiji je na rekama i potocima radilo na stotine vodenica. Danas ih je mnogo manje, ali se tradicija u nekim sredinama istočne Srbije čuva.

Vodenice su, kaže predanje, odvajkada predstavljale inspiraciju za rad slikara, pesnika, muzičara i književnika -kaže na kraju Dragan.

PROČITAJ I

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker