KO ČISTI KLOZETE PO BEČU: Dovoljno je da samo pogledate njihova imena (FOTO)

Pojedini balkanski “gastarbajteri” imaju sreće da u inostranstvu “ubodu” solidan posao, a pojedini se sa druge strane muče na razne načine i svega se nagledaju.

U svakoj većoj kompaniji sa unutrašnje strane vrata toaleta zalepljen je papir, koji ste možda primetili, možda i niste. Na njemu se upisuju čistačice kada je koja oribala toalet. Jedan tviteraš objavio je fotku jednog takvog papira, uslikanog u Beču. Imena sve govore, napisao je on. Na ovom papiru dominiraju jedna Mara, Jovanka, Nataša i Elvira.

Odmah ispod tvita otpočela je razmena mišljenja, da možda su sve sa prostora bivše Jugoslavije, ali “koliko god tamo crnčile, bar znaju zašto to rade, kad dođe isplata”. “Čiste klozete i bolje žive u Beču nego lekari, profesori, vojnici u Srbiji”, “Zašto je sramota čistiti wc?”, “Neki se sprdaju, nije smešno, ovo je pretužno”…

Naše će žene hodati po Beču i čistiti WC-e.

Koliko god izgledalo ponižavajuće, kad stigne plata sramoti nema mesta! Naime, prosečno sat rada u Austriji košta oko 29 evra.

Sudeći po komentarima i statistici zaposleni u bečkim firmama za čišćenje toaleta po satu dobiju između 30 i 34 evra, dok je rad na crno plaćen između 10 i 15 evra, pa bi se reklo da posao čišćenja toaleta i nije tako loš.

Poznato je da u Beču živi veliki broj Balkanaca, a po zadnjim statističkim podacima taj broj iznosi oko 500.000 hiljada, od kojih je oko 117.000 Srba.

U Beču danas živi oko 1,8 miliona ljudi, od kojih su 51,5 posto žene.

Stanovništvo Beča čine državljani 181 zemlje, a nakon Austrijanca (72,6) u austrijskom je glavnom gradu najviše državljana Srbije (4,1) odsto. Slede Turci, Nemci, Poljaci i Rumuni.

ISTORIJAT

Prisustvo Srba u Beču datira od pre 17. veka. U zvaničnim dokumentima se prvi put pominju 1670. godine kada je car Leopold I opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini zapada i istoka. Posle razbijanja opsade Beča 1683. Srbi naseljavaju deo grada izvan zidina koji je nazvan Racenfirtel.

Poznato je da u Beču živi veliki broj Balkanaca, a po zadnjim statističkim podacima taj broj iznosi oko 500.000 hiljada, od kojih je oko 117.000 Srba.

Do većeg naseljavanja dolazi nakon prve Velike seobe Srba 1690. pod Arsenijem III Čarnojevićem. U tom vremenu je car Leopold I Srbima priznao slobodu vere i crkvenu autonomoju.

U Beču su živeli i radili Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Nikola Tesla, Ivo Andrić i mnogi drugi, a Srpska pravoslavna crkva praktično ima priznat službeni status u Austriji, gde je prisutna skoro dva veka.

TPKNEWS/M.L.

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker