Pitanja koja muče mnoge građane u ovom trenutku glase – Da li je priča sa tužbama protiv banaka završena i da li će klijenti koji su tužili banke za naplatu troškova obrade kredita morati sve da vrate ili još ima prostora da se situacija promeni?
Do sada je oko 30.000 slučajeva pravosnažno presuđeno da banke moraju da vrate naplaćene naknade, plus zatezne kamate, plus da plate troškove suđenja, međutim, nakon dopune stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u septembru prošle godine, ovih dana počela su da im stižu rešenja o revizijama presuda prema kojima sada sve što su naplatili od banaka moraju da vrate.
Prema rečima Dejana Gavrilovića iz udruženja Efektiva, u procesu je još oko 200.000 do 250.000 tužbi koje nisu rešene.
– Građanima ne preostaje ništa drugo nego da plate to što im je naloženo, a onda im preostaje ustavna žalba, a na kraju i žalba Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Takođe, građani treba da tuže i državu. Nakon prvog stava VKS iz 2018. godine, njegov predsednik je javno izjavio da će predmeti koji dođu pred VKS u najvećoj meri biti presuđeni u korist građana. Od tada je krenula navala na tužbe. Sada pokušavaju da prebace odgovornost na Efektivu ili advokate, ali taj stav VKS je otvorio vrata masovnim tužbama protiv banaka. I sada odjednom više nije tako – ističe Gavrilović.
Građani kojima stigne revizija već pravosnažno dobijene presude, moraju da banci vrate troškove obrade kredite, moraju da plate reviziju koja je prema rečima Gavrilovića oko 300 evra, moraju da plate advokatima banaka i na kraju i svojim advokatima.
– To je više od 1.000 evra – ističe Gavrilović.
U tom slučaju, ako se nastavi ovaj proces revizija sudskih presuda – a prema saopštenju Udruženja banaka Srbije, banke su za skoro sve presude podnele zahteve za reviziju – iz džepova građana, sadašnjih ili bivših dužnika, otići će oko 30 miliona evra. Ovde se ne računaju postupci koji su u toku i za koje bi, ako se sudovi budu pridržavali stava VKS, građani morali da plate sudske troškove.
Gavrilović podseća da je od 2018. do kraja prošle godine isti taj Vrhovni kasacioni sud doneo nekoliko stotina revizija u korist dužnika, a protiv banaka, da bi u septembru odjednom doneo dopunu stava kojim se ustanovljena sudska praksa potpuno menja.
– Prvo su pokušali promenom Zakona o parničnom postupku, pa to nije prošlo. Pa su onda probali autentičnim tumačenjem Skupštine na inicijativu tri poslanika SNS-a, ali su se podigli i dužnici i avokati, pa je i to povučeno. Na kraju, postoji sumnja da je država odlučila to da uradi preko VKS, a onda da tvrde kako je to nezavisan sud odlučio. Bojim se da se VKS stavio u službu nekih interesa, a to nisu interesi građana. Ako vlast tako postupa prema građanima, oni bi trebalo da imaju to na umu na izborima – poručuje Gavrilović dodajući da osim pravnih poteza kao što je ustavna žalba u obzir dolaze i protesti dužnika i advokata.
On ističe da se u nekim revizijama ne primenjuje ni taj dopunjeni stav VKS, jer su prema njemu banke morale da dokažu da su klijentima pre potpisivanja ugovora predstavile uslove kredita, dok se prema nekim revizijima plan otplate kredita smatra predugovornim informisanjem, mada se plan otplate dobija u trenutku potpisivanja ugovora.
Međutim, advokati ne misle da je borba protiv banaka gotova. Beogradski advokat Miroslav Živković kaže da ima informacije da je i dalje više od 80 odsto prakse u korist građana i da se mali broj revizija sada koristi da se građani zastraše i povuku tužbe.
– Postoje i slučajevi revizije u korist građana. Neka sudska veća štancaju te revizije preko reda, ali to su sporovi male vrednosti. Nije još gotovo i ako se građani odreknu tužbe više nikada ne mogu da potražuju taj novac. Ostaje i mogućnost žalbe Ustavnom sudu, a on već od ranije ima jednu odluku u korist građana. Na kraju, tu je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu – kaže Živković dodajući da su advokati već podneli zahtev za ocenu ustavnosti ovog dopunjenog stava VKS od 16. septembra 2021.
Ipak, kome stigne revizija taj mora da plati. Živković objašnjava da to podrazumeva troškove prvostepenog, drugostepenog postupka, reviziju i troškove obrade kredita ako su ih naplatili od banke.
Ali s obzirom da su advokati reklamirali i pozivali građane da tuže banke jer je zagarantovan uspeh, a oni će se naplatiti od banke, postavlja se pitanje šta će sada biti sa njihovim honorarima.
Živković kaže da sve zavisi kako su se građani dogovorili sa advokatima.
– Neki advokati će vratiti novac, neki neće. Ako građani odustanu od daljih tužbi, Ustavnom sudu ili Strazburu, oni faktički onemogućavaju advokate da zarade svoj novac i mislim da advokati onda nisu dužni da ga vrate – smatra Živković.
Banke su krajem prošle godine ponudile svim klijentima koji su ih tužili da ako odustanu od tužbe one im neće naplatiti sudske troškove. Pre nekoliko dana Udruženje banaka je saopštilo da su banke „u svim ili skoro svim predmetima, koje su pravosnažno izgubile, ulagale vanredni pravni lek, reviziju, pa je Vrhovni kasacioni sud zbog argumenata iznetih u tim revizijama i zbog njihovog velikog broja, odlučio da dopuni svoj Pravni stav iz 2018. godine po istom pitanju na način da razjasni jednu rečenicu, koja nije bila dovoljno jasna, a dovodila je do presuđenja protiv banaka, tako da je sada nedvosmisleno jasno da su banke zakonito naplaćivale naknadu koja je bila predmet svih ovih sporova“.
Takođe, banke su 29. septembra prošle godine pozvale sve korisnike kredita koji su tužili banke da se odreknu tužbenih zahteva, posle čega one neće zahtevati naplatu svojih sudskih troškova.
„Jedan značajan broj korisnika kredita se već odazvao tom pozivu i odrekao se tužbenih zahteva. Udruženje banaka Srbije insistira da je jedini pravi put za sve koji imaju bilo kakvu dilemu o svom odnosu sa bankom, da se toj banci i obrate radi iznalaženja obostrano prihvatljivog rešenja“, naveo je tada UBS.
Još nema odgovora koliko je takvih klijenata, kao ni da li i dalje važi ponuda banaka.
(Tpknews.com/Danas.rs)
Ni njihov zulum neće trajati doveka. Okrene se točak.
Izvršitelji
U životinjskom svetu ne postoje zveri koje su nemilosrdnije od javnih izvršitelja
Oglasna tabla Komore kao Zid plača
Zakon džungle je mnogo humaniji od Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Tokom pandemije korona virusa, vanrednog stanja i posledica s kojim se suočio najugroženiji deo društva, javni izvršitelji su dokazali da nemaju ni mrvu morala, empatije i elementarne ljudskosti. Dok su ljudi strahovali za goli život, izvršitelji su im otimali kuće i stanove, plenili platu i penziju.
Kompanije Željka Mitrovića duguju za porez više od 110 miliona evra, ali on ne mora da brine. Na udaru javnih izvršitelja nikad se neće naći Mitrović, ni bilo koji drugi bogati kriminalac blizak vlasti.
Na udaru zločinačkog sistema nalazi se sirotinja, nemoćna da se odbrani. Mitrović je u vanrednom stanju dobio ideju da, novcem otetim od države, pokrene proizvodnju letećih automobila, a niški penzioner T.J. dobio je rešenje javnog izvršitelja, kojim mu je zaplanjeno dve trećine penzije zbog neplaćenih računa komunalnom preduzeću “Objedinjena naplata”.
Pošto mu penzija ne prelazi minimalac, u rešenju se navodi konkretna pretnja da će “ako izvršenje ne bude sprovedeno na penziji dužnika, biti određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom imovine”.
– Sve je urađeno u skladu sa zakonom i preporukama – tvrde u Komori izvršitelja.
To je njihov omiljeni izgovor za legalizovanu pljačku. Sa istim alibijem, takođe u vreme vanrednog stanja, izvršitelj Dragan Dragović pokušao je da zapleni kuću novosadske porodice Radovanović. Aktivisti udruženja Združena akcija Krov nad glavom, koji su sprečili iseljenje, tvrde da sudski postupak nije završen, ali da to nije sprečilo izvršitelja da pokuša da na ulicu izbaci šestočlanu porodicu.
Izvršitelj Dragović je pretio okupljenim ljudima, a, kad je policija odbila da izvrši njegov nalog i primeni silu, rekao je da će dovesti “drugu policiju”, verovatno privatne batinaše. Uplašena, porodica Radovanović na kraju se iselila, procenivši da je beskućništvo manje stresno i opasno, nego život u kući pod opsadom uterivača dugova.
Tako je postupala i porodica Vještica, kojoj je zaplenjen stan u beogradskom naselju Petlovo brdo. Iako ima sve pravne argumente, koji dokazuju da se izvršna presuda ne odnosi na njegov stan, Igor Vještica je odlučio da napusti dom, kako ne bi porodicu izlagao stresu od nasilja izvršitelja.
Kad je uvedeno vanredno stanje, Komora izvršitelja je donela odluku kojom “savetuje izvršitelje” da privremeno obustave radnje. Naravno, to nije uticalo na većinu javnih izvršitelja.
U Beogradu je raspoređeno oko 25.000 novih predmeta, u Novom Sadu oko 10.000, a u Nišu 8.000. Javna preduzeća, koja podnose najveći broj za prinudnu naplatu dugovanja, ne zanima stanje u državi i društvu, ni opasnost po javno zdravlje, otkazi u mnogim firmama i nemogućnost rada i privređivanja makar na crno. Nesreća, koja je ugrozila egzistenciju najosetljivijih socijalnih slojeva, još manje interesuje javne izvršitelje.
Na šta su spremni, izvršitelji su dokazali kad su se setili da dužnicima s namenskih računa skidaju sto evra, koje je vlast podelila kao jednokratnu pomoć u uslovima pandemije. I u ovom slučaju, Komora izvršitelja je donela neobavezujuću preporuku da se taj novac ne oduzima penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, ali to nije zaustavilo izvršitelje.
Magdalena Novaković, generalni sekretar Komore, preporučila je građanima da “razgovaraju sa svojim izvršiteljima i dogovore se o eventualnom povratku novca na račun”. Taj predlog bi mogao da se shvati kao vic, samo da nije suviše morbidan.
Prvog dana, za pomoć od sto evra prijavilo se oko četiri miliona građana. To je najbolji pokazatelj nivoa bede u kome se nalazi Srbija. Sto evra, koji su ionako njihovi, toliko znači ljudima da su požurili da apliciraju. Iako su se ponadali da će taj novac moći da iskoriste za kupovinu hrane, lekova i sličnih neophodnih stvari, mnogim građanima su bankovni računi očišćeni, izvršitelji su im uzeli humanitarnu pomoć.
To ne čudi, s obzirom da su javni izvršitelji već dokazali na šta su spremni. Isti izvršitelj iz Niša, koji godišnje ostvaruje zaradu od dva miliona evra, zaplenio je pola alimentacije svoje sugrađanke N.M, samohrane majke dva maloletna deteta. Izvršiteljima je, sigurno, žao što ne mogu da plene i decu i ljudske organe. Možda će sledećom izmenom Zakona o izvršenju dobiti ovlašćenja i za to, sve ostalo im je dozvoljeno.
Aktuelni Zakon dozvoljava otimanje imovina od žrtava kriminalaca. Zbog zelenaškog duga od 6.000 evra, koji je narastao do 15.000 evra, zaplenjena je kuća braće Bojanić u Novoj Pazovi, a jedan je teški invalid, nesposoban da se stara o sebi. Nisu kažnjeni zelenaši, nego nesrećnici koji su se prevarili i od njih pozajmili novac.
Na udaru izvršitelja trenutno se nalazi više od 750.000 penzionera, kojima se pleni pola ili dve trećine penzije. Toliko ima i radnika, kojima se pleni isti deo plate. Izvršitelji svakog dana otmu i preprodaju prosečno 11 kuća i stanova.
Ozakonjena otimačina poprimila je razmere genocida nad sirotinjom. Elektronska oglasna tabla na sajtu Komore izvršitelja predstavlja srpski zid plača.
Javni izvršitelji imaju sva potrebna zakonska ovlašćenja za pljačku i torturu nad građanima. U sprezi sa pojedincima iz izvršne vlasti, policije, sudova i javnih preduzeća, nekažnjeno otimaju sve što stignu. Uterivanjem dugova, čerupanjem sirotinje stekli su ogromno bogatstvo. A, tek dolaze lepi dani za njih. Nastupajuća recesija izazvaće talas otpuštanja radnika, koji neće moći da plaćaju račune i druge obaveze, pa će sva njihova imovina postati plen javnih izvršitelja.
Srbija je država čiji pravni sistem je prilagođen zaštiti lopova i brutalnom progonu običnih građana, od kojih se otima krov nad glavom, pa čak i socijalna pomoć. Oteto je prokleto, kaže narod. Međutim, narod mora da pređe s reči na dela, pa da spreči pljačkaške pohode javnih izvršitelja i njihovih zaštitnika iz vlasti.
Dok se to ne desi, trajaće genocid nad sirotinjom.
Treba prikupiti njihove podatke, da, kada dođe vreme, budu izvedeni pred građane, a preživele pred sud.