Manastir Tumane kod Golupca, proslavio je praznik Svetih Zosima i Jakova tumanskih, a arhijerejsku liturgiju je služio mitropolit braničevski Ignatije. Prisustvovao je i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević.
– Danas liturgijski slavimo Svete prepodobne Zosima i Jakova, tumanske svetitelje. Kada ih liturgijski proslavljamo, to ne znači samo puko sećanje na njih i onog što se desilo u prošlosti. To je živi susret sa njima, jer upravo sveta liturgija jeste ikona budućeg Carstva Božjeg. Ona je projava Carstva Božjeg – , rekao je mitropolit Ignatije, objavila je SPC.
Pored mitropolita braničevskog Ignatija, na liturgiji su sasluživali mitropoliti šumadijski Jovan, timočki Ilarion i niški Arsenije.
Veliki broj vernika je povodom obeležavanja manastirske slave posetio Tumane.
O životu i podvizima Prepodobnog Zosima Sinaita nema sačuvanih istorijskih podataka, osim narodnih predanja o njegovoj nedužnoj smrti, koja su zabeležena tek u 19. veku.
Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.
Ako se uzme kao tačna pretpostavka da je Prepodobni Zosim bio učenik Grigorija Gornjačkog, onda iz toga može da se zaključi da je u Srbiju verovatno došao sa svojim učiteljem u Gornjačku klisuru, odakle je vremenom, želeći usamljeniji i skrovitiji život, prešao u Podunavlje, gde je nastavio život u tumanskim šumama.
Kako se navodi na sajtu manastira Tumane, za mesto svoga tihovanja odabrao je pećinu isposnicu u kojoj je uredio prostor za život i bogosluženje.
U narodu braničevskog kraja vekovima živi predanje da se Prepodobni Zosim Sinait upokojio kada ga je nehotice ranio Miloš Obilić, koji je imao dvor u neposrednoj blizini manastira Tumane i koji je u njegovoj okolini obično lovio.
Svi putopisci koji su se našli u Tumanu tokom 19. veka sa manje i više detalja opisali su spomenuto predanje.
Prvi koji je ostavio svedočenje o Prepodobnom Zosimu Sinaitu bio je Joakim Vujić, koji je manastir Tuman posetio 1826. godine i koji u svojima spisima navodi da u znak pokajanja Obilić je počeo da gradi crkvu, stigao do krova, ali ga je pozvao knez Lazar kako bi se dogovorili hoće li ići u boj na Kosovo.
Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tuman i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.
Prepodobni Jakov, rođen je kao Radoje Arsović 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice.
Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeo.
Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Napustio je službu i svetovni život, pa je uz vladiku Nikolaja započeo svoje podvizavanje u manastiru Žiča.
Pre Drugog svetskog rata bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega vatreni propovednik vere.
Predvideo je oba bombardovanja Beograda i bombardovanje manastira Žiče.
U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.
Narod na današnji dan odlazi u manastir moleći se od svetitelja za lek, a u manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije i drugih bolesti.
(Tpknews.com/I.M.S.)