Slučaj 11-godišnje učenice petog razreda Osnovne škole „Đura Jakšić“ u Toponici kod Malog Crnića koja je više meseci zlostavljana još jedno je upozorenje na rastući problem nasilja u obrazovanju.
Seksualno zlostavljanje devojčice se, prema prijavi policije dešavalo u školi, ali krivična odgovornost osumnjičenih počinilaca ne postoji jer su mlađi od 14 godina. Ono što, međutim, dodatno zabrinjava je reakcija škole. Umesto zaustavljanja nasilja i zaštite žrtve, rukovodstvo škole je prvo slučaj okarakterisalo kao „dečja posla“, a sada su podneli i krivičnu prijavu protiv porodice devojčice.
Roditelji su za zlostavljanje saznali početkom godine i prijavili i školi i nadležnima. Reakcija nadležnih se, međutim, još čeka. Teče hitan rok i Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu prosvete, ali i školi da Zaštitniku građana dostave izveštaje o tome šta su preduzeli povodom ovog slučaja. I dok se izveštaji čekaju, škola reaguje – ali krivičnom prijavom protiv roditelja!
Na pitanja novinara kada su podneli krivičnu prijavu i zbog čega, kao i šta tačno preduzimaju povodom ovog slučaja, škola ne odgovara direktno.
– U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 111, stav 11, Ustanova je dužna da nadležnom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi počinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi. U skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, Ustanova je dužna da preduzme mere u okviru svojih nadležnosti uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema – , navelo je rukovodstvo Osnovne škole “Đura Jakšić” u Toponici za Insajder.
Iz škole odgovornost prebacuju na druge institucije. Da stvar bude još gora, osumnjičeni počinioci pohađaju nastavu, dok zlostavljana devojčica ne ide u školu, a svako traumatsko iskustvo ostavlja posledice na kojima mora da se radi.
– Kad prođe taj zapravo prvi šok od toga šta se desilo i jedna faza u kojoj devojčica pokušava da se prilagodi tako što umanjuje ili izbegava sećanje na taj događaj i da se priča o tom događaju, dolazi period kada se ono što je ona doživela, emocije, misli, slike tog događaja sami od sebe nameću i ona onda postaje uznemirena i ne može da funkcioniše u svakodnevnim aktivnostima, često ima problem sa spavanjem, problem u ishrani, dnevnim rutinama, ne može da se koncentriše, ne može da se uči, ne može da ide u školu – , izjavila je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Ministarka prosvete tvrdi da niko u lancu nadležnih nije kasnio sa reakcijom. Istovremeno, ovo Ministarstvo ne ispunjava obavezu i ne dostavlja Zaštitniku građana izveštaj o tome šta su uradili povodom zlostavljanja 11-godišnje učenice. I sve to, iako su lekari utvrdili da devojčica ima 28 povreda na telu, i iako otac tvrdi da je ceo događaj snimljen.
– Došli smo do toga da zapravo institucije su preplavljene problemima i ne umeju, ne žele, ne znaju da reaguju, moguće čak i da ne znaju, i da nekako imaju to magijsko mišljenje da će stvar da prođe sama od sebe, a vrlo često prave pritisak na žrtve. Kao da je onaj ko je zapravo izložen zlostavljanju preosetljiv, preteruje, sitničari itd. dok onda ne eskalira. Nasilje ne može da se zaustavi samo od sebe. Onaj ko se ponaša nasilnički, on će da se ponaša tako sve dokle može, sve dok mu neko ne kaže ovo je granica i preko ove granice ne možeš da pređeš – , ocenila je Ignjatović.
Centar za socijalni rad formirao je četiri odvojena slučaja – za nasilnike i za žrtvu, sa kojom sada rade. Odgovornosti, međutim, i dalje nema.
Setite se kako se na Divljem Zapadu sprovodila pravda. To je u ovoj propaloj državi jedino rešenje, jer niti se poštuje Ustav a kamoli Zakoni. Sudije duše prodane, direktori škola čuvaju svoje guzice jer znaju kako su zapali u direktorske fotelje, prosvetari izgubili dostojanstvo Zakonom o dečijoj zaštiti. Niko ne pominje u ovom slučaju gde je na času fizičkog bio nastavnik/nastavnica i kakve je korake preduzela škola povodom toga?