U Petrovcu na Mlavi građani i aktivisti, u ponedeljak 25. aprila, protestovali su zbog najavljenog otvaranja rudnika zlata u Žagubici, ali i zbog brojnih drugih ekoloških problema.
Razlozi okupljajnja su mnogobrojni, problema je sve više, a nadležnih nema ni na vidiku, preneo je N1.
Skup se održao ispred zgrade opštine koja još nije izradila studiju o proceni uticaja mini-hidroelektrana koje su planirane na reci Mlavi. Građani se želili i na probleme sa vodosnabdevanjem i bujicama kada dođe do kišnog perioda, na nelegalne seče šume, izgradnju vetroparkova na Homoljskim vrhovima, ali i zbog zagađenja reka i vazduha.
Osim aktivista, okupili su se i narodni poslanici opozicije, među kojima i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije Aleksandar Jovanović Ćuta.
Nakon što su održali govore i protestni skup, učesnici su se uputiti u Žagubicu zbog navedenih problema, a u Žagubici se sastao Odbor za zaštitu životne sredine na kom se govorilo o problemima ovog kraja.
Višečasovnu raspravu odbora za zaštitu životine sredine oko toga da li umesto zlata Žagubica i Homolje mogu da žive od turizma i prirodnih bogatstava prekinulo je okupljanje desetine Vlajni ispred zgrade suda. Nisu želele da se predstave, ali su očito bile mnogo ljute na poslanika Aleksandra Jovanovića Ćutu.
Predsednik odbora za zaštitu životine sredine Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić izjavio je da je na sednici skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine, koji je održan u Žagubici, poručio građanima da su potencijali njihovog kraja proizvodnja hrane i organske hrane, eko turizmu, lovnom, planinarskom i verskom turizmu i pčelarstvo, a da od toga neće biti ništa ako se ostvare planovi o otvaranju rudnika zlata Potaj Čuka – Tisnica.
On je istakao da su ulaganja u te potencijale sada sporadična i da bi, ako bi država usmereno ubacila subvencije u cilju promocije nekih od ovih aktivnosti, za taj kraj bila mnogo veća zarada od rudnika zlata.
„Moguće je uz organizovaniji, stručniji i od održave podržan način delovanja zaposliti daleko veći broj ljudi i ostvariti veće prihode bez ikakavog zadagađenja prostora, destrukcije i rizika po javno zdravlje“, kazao je profesor Ristić.
Naglasio je da Srbija ima oko 500 tona zlata koji bi mogli da se izrudare u narednih 30-tak godina i vrede oko 30 milijardi dolara, a Srbiji bi od toga ostalo oko tri milijarde. „To je oko 100 miliona dolara godišnje, sa tako invazivnom destrukcijom prostora, imali bi strahovito zagađenje i uticaje na zdravlje stanovništva“, kazao je profesor Ristić.
On je poručio građanima Žagubice da budu istrajni, da sačuvaju prirodu sa svojim osobenostima i šansu da dođe do istinskog razvoja.
Istakao je i da istražni prostor planiranog rudnika zahvata skoro 300 km kvadratnih, pri čemu je zona rudarskih aktivnosti na oko 1.000 hektara, a predviđeno je da sedam god traje eksploatacija i da se u poslednjoj godini izvrši tzv. rekultivacija i vraćanje prostora u prvobitnu formu.
„U pitanju je zanimljiv koncept, nigde u Srbiji nemamo rudarske akltivnosti, a da je po završetku prostor vraćen u prvobitnu formu. To se ističe kao argument u svim promocijama rudaskih aktivnosti. Ja se lično zalažem za rudarstvo koje je u javnom ineteresu, koje odgoara potrebama većine ljudi u zemlji, to rudarstvo treba podržati, a država treba da ojača sve što su srpski naučni stručni potencijali. Ali se apsolutno protivim rudarstvu koje je promocija privatnog ineteresa, promocija lukrativnih ciljeva i bogaćenja jer po pravilu znači ugrožavanje javnog zdravlja“, kazao je profesor Ristić.
Dodao je i da je na lokalitetu Potaj Čuka – Tisnica planirano da se izvuče 19 tona zlata, za sedam godina, a da je cena tog zlata oko 60 miliona dolara, što dođe ukupno oko 850 miliona dolara.
Neko bi, prema njegovim rečima, zaradio prodajući to zlato koje bi se ovde iskopalo, a Srbija bi imala maksimalnu korist od šest do sedam posto od tog iznosa, a opština Žagubica možda čak ni 2, 3 procenta.
Upozorava da bi se sa iskopanim zlatom radilo tzv. „luženje na gomilu“ i na 36 hektara bio bi korišćen natrijum cijanid koji je agresivna supstanca i nosi veliki rizik od zagađenja.
Iz kompanije koja planira da otvori rudnik su kako precizira, kasnije demantovali da će koristiti tu supstancu, ali pita i zašto bi im verovali.
Problem je, dodaje i to što, da bi se došlo do 19 tona zlata od kog bi Žagubica imala najmanju korist, treba 70 miliona metara kubnih zemlje iskopati.
„U pitanju su deponije sa milionima metara kubnih materijala, sa izuzetno nepovoljnim hemijskim osobinama i koje imaju visok stepen kiselosti. To bi se ispiralo posle padavina i sve bi otišlo u lokalnu mrežu vodotokova, kontaminaciju podzemnih voda i zemljište“, kazao je profesor.
Naveo je i primer da je na prostoru Mokre Gore i okoline pronađen nikl 2004. godine i da se radilo da se otvori rudnik nikla. Da je to učinjeno, sada ne bi bilo moguć razvoj turističkog samoodrživog prostora kakav je Zlatibor, koji je spojen sada i sa Tarom i Mokrom gorom, kao i sa nastavkom do Andrić grada.
„Tamo 20-30.000 ljudui u svakom trenutku boravi i troši značajne količine novca i ceo taj kraj doživljava procvat bez ikakvog zagađenja“, istakao je Ristić.
(Tpknews.com/Nova/N1/Ekološki ustanak)
Za ovako ozbiljnu temu napisati ovakav idiotski naslov je za svaku osudu. I dokle više podela na Vlahe i Srbe? Zašto to stalno potencirate i sa kojim ciljem? Podrška svim ljudima koji se bore za zdrav život i okruženje jer to je najvažnije što će od nas naslediti naredna pokolenja ali očito da je svest naroda u Srbiji na jako niskom nivou.
Vlasi su rumuni i tačka.
Ja sam Vlah ali nikada nismo bili niti ćemo biti Rumuni. Naš Vlaški jezik se razlikuje od Rumunskog i mi nemamo pismo a Rumuni ga imaju. Zašto nam se potura da smo ono što nismo? Da nema Rumunija pretenzije prema ovoj teritoriji?
Ovde je rec o Vlajnama i tacka