U požarevačkom Udruženju penzionera baš se dobro zakuvalo. Zna se ko kuva, a ko će da kusa tek treba da se vidi. Krčkanje u ovom loncu traje više od decenije.
Neko će brzopleto zaključiti da je besmisleno pričati o nečemu što se dešavalo pre desetak i više godina i da je ta stvar završena. To može tako da izgleda, ali ostaje činjenica da se do dana današnjeg situacija u udruženju nije promenila, odnosno, pogoršala se i dobila novi tok. Štaviše, priča o ovom udruženju jeste priča o našem celokupnom sistemu u kome živimo, to je priča o nama, to je priča o mešetarenju kao proverenom sistemu vladanja ljudima, to je priča o proćerdanoj deceniji u kojoj se bezuspešno tražila pravda.
Pa, krenimo redom:
PRVO SUOČAVANJE SA ISTINOM
Prvo sučavanje sa istinom se dogodilo davne 2013. godine kada je tadašnji potpredsednik požarevačkog udruženja penzionera Momir Pejanović upozorio izvršni odbor udruženja na brojne mahinacije i zloupotrebe u trošenju sredstava udruženja. Nevolja je bila tim veća obzirom da je praksa raznih zloupotreba postala pravilo.
U osnovi svih nezakonitih radnji je bio novac, odnosno nenamensko i netransparentno trošenje sredstava. Onaj ko je imao korist od takve rabote imao je i priliku da to radi gotovo nesmetano jer je bio jedini zakonski zastupnik. I nož i pogača su bili u njegovim rukama, a on je to i te kako znao da koristi.
Dakle, radi se o predsedniku udruženja Miloradu Jovanoviću, a priča o njemu je ujedno i priča o značaju funkcije na kojoj je bio i koja je omogućavala da samo onaj ko je na njoj može da ima uvid u svo blago koje se nalazilo na računima udruženja. Kasa udruženja je za predsednika predstavljala ćup pun zlata. Inače, iz tog ćupa je uzimao onoliko koliko mu je trebalo i to od trenutka kada je postao predsednik, odnosno od samog ustoličenja. Jedinu smetnju je imao u potpredsedniku udruženja koji je, kao vrsni stručnjak u oblasti računovodstva, imao uvid u način i svrhu trošenja sredstava pa je, u tom smislu, predstavljao potencijalnu opasnost. Zato je predsednik Jovanović morao da ga spreči u nameri da obnaroduje zloupotrebe o kojima je mogao da svedoči.
To je konačno uradio i to nakon jednog pisma kojim je potpredsednik Pejanović upozorio članove Izvršnog odbora na propuste u procesu nabavke dobara i trošenja sredstava. Naravno, taj korumpirani izvršni odbor je potpredsednika Pejanovića po kratkom postupku razrešio svih dužnosti koje je u udruženju imao i to: dužnosti potpredsednika udruženja, dužnosti predsednika Regionalnog udruženja penzionera Braničevskog okruga, kao i dužnosti člana Izvršnog odbora Saveza udruženja penzionera Srbije. Zbog takve odluke je Pejanović pokrenuo sudski spor koji je i dobio. U prvostepenoj presudi Osnovnog suda u Požarevcu br. 43 P. 1249/13 od 15.07.2014. godine su navedeni razlozi zbog kojih su odluke o razrešenju potpredesnika poništene, a na koje se Pejanović pozivao. U postupku žalbe Viši sud je svojom presudom br. 1 Gž 1034/14 od 05.11.2014. godine utvrdio činjenično stanje i potvrdio presudu Osnovnog suda, čime su tužiocu Momiru Pejanoviću vraćene sve funkcije koje je imao pre podnošenja tužbe.
Umesto da postupi po odluci suda i da potpredsedniku vrati nezakonito otete funkcije, Milorad Jovanović je, krijući se opet iza odluka izvršnog odbora, ponovo isključio potpredsednika udruženja iz članstva u udruženju sa obrazloženjem da nije plaćao članarinu. Činjenica je, međutim, da članarinu nije plaćao za vreme za koje je bio nezakonito isključen! Postavlja se pitnje kako je moguće da se neko isključi iz članstva u udruženju i na taj način oslobodi obaveze plaćanja članarine, a zatim da se donese odluka o isključenju zbog neplaćanja članarine za vreme za koje je bio isključen!?
DRUGO SUOČAVANJE SA ISTINOM
Drugo suočavanje sa istinom se dogodilo 2015. godine kada su održani izbori za sve organe udruženja. Brojne nepravilnosti i nezakonitosti u izbornom procesu naterao je jednu grupu članova udruženja da pokrenu sudski postupak za poništenje svih odluka o svim izabranim organima udruženja.
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu br. P-1281/2015 od 01.11.2016. godine poništene su sve odluke o svim izabranim organima udruženja penzionera na izborima održanim u martu mesecu 2015. godine i to: odluka o izboru izvršnog odbora udruženja, odluka o izboru nadzornog odbora udruženja, odluka o izboru (neizboru) potpredsednika i odluka o izboru predsednika udruženja. U obrazloženju presude je jasno naznačeno da ni skupština udruženja nije formirana u skladu sa statutom udruženja, a navedene su i brojne nepravilnosti i zloupotrebe načinjene u toku samog izbornog procesa. Sudija u ovom postupku, Darinka Jorgovanović, je sjajnim vođenjem sudskog postupka, profesionalno i nepristrasno, uz mnoštvo neoborivih dokaza, donela jedinu moguću presudu i to u korist tužilaca.
Naravno, tuženo udruženje je izjavilo žalbu na pomenutu presudu, ali ne zbog snage svojih argumenata (kojih nije ni bilo), već zbog nekakve kumovske veze koju je tuženi uspeo da pronađu u Fudbalskom savezu Srbije, a koja je mogla da obezbedi da se presuda u Apelacionom sudu u Kragujevcu u prvom koraku ukine, a da se u drugom koraku i preinači. Ključni igrač u ovim događanjima je bio Branko Stojaković, pravnik u JKP Požarevac koji je ujedno bio i predsednik Fudbalskog saveza Zapadne Srbije (sedište ovog Saveza je u Kragujevcu). Da je takav scenario dogovoren tužioci su saznali sasvim slučajno.
Naime, pomenuti gospodin se hvalisao pred brojnim svedocima u svom preduzeću kako je on taj koji ima svoje ljude u Apelacionom sudu u Kragujevcu koji će na njegovu molbu promeniti presudu koju je osnovni sud doneo čime će učiniti veliku uslugu gradskom udruženju penzionera. Tako su tužioci znali šta će biti sa presudom i pre nego što su dobili rešenje kojim se predmet vraća na ponovno suđenje.
Inače, predsednik veća sudija koje je postupalo po ovom predmetu je bio sudija dr Ilija Zindović koji je pokušao da čudnim formulacijama i nelogičnim analizama nađe razloge kojima je trebalo da opravda odluku da presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.
Na ponovljenom suđenju je doneta nova presuda P 735/19 u kojoj su na još ubedljiviji način dokazane sve nezakonite radnje koje je udruženje činilo tokom izbornog procesa. Međutim, tužioci su znali da i najpravičnija presuda neće obeshrabriti one koji su namerili da je ponište da to i urade.
Drugom presudom Osnovnog suda u Požarevcu br. 37 P.735/2017 od 24.10.2017. godine su poništene sve odluke o izabranim organima Udruženja penzionera Grada Požarevca, pa i odluka Izvršnog odbora i Skupštine o nebiranju potpredsednika udruženja koji je po Statutu njegov organ. Obrazloženje tuženog je bilo da udruženju potpredsednik nije potreban jer bi samo smetao u ostvarivanju ciljeva udruženja! Tako je izvršni odbor udruženja doneo odluku da se ne bira ono što je moralo da se bira! Napominjemo da ovo nije odluka o izmeni statuta kojom bi se jedan organ ukinuo, odnosno nije ispoštovana procedura predviđena za izmenu najvišeg pravnog akta udruženja, već je ovo samo realizacija volje predsednika udruženja da on bude jedini koji će kontrolisati i usmeravati njegov rad. Drugim rečima, niko nije smeo da bude u poziciji da kontroliše rad predsednika! Zato Udruženje, dokle je god Milorad Jovanović na funkciji predsednika, neće imati drugog zakonskog zastupnika! To znači: dalje od kase!
Naravno, sigurni u obećani ishod spora, tuženi su uložili žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu. Čekajući da presuda bude preinačena i doneta u njihovu korist, unapred su počeli da slave svoju „pobedu“.
Znajući za ono što će se dogoditi u apelacionom sudu, tužiocima nije preostalo ništa drugo nego da pokušaju da sa ovakvim mahinacijama i zloupotrebama službenog položaja pojedinih sudija upoznaju javnost i nadležne pravosudne organe. Za pomoć su se obratili i Ministarstvu pravde. Između ostalog, napisali su i pismo predsedniku veća koje je postupalo po žalbi na pomenutu presudu u kome su izrazili nadu da će članovi veća krajnje profesionalno i nepristrasno da donesu odluku. Nisu zaboravili da naglase da su saznali za dogovor kojim je trebalo da se presuda po svaku cenu preinači, da za tu tvrdnju imaju dokaze i svedoke koji su spremni da posvedoče i da raskrinkaju pripremljenu zaveru, pa su u tom smislu zamolili pomenutog sudiju da presudu mora da donese u ime naroda, a ne u ime FSS. Ujedno su zapretili da će u protivnom sve spise iz predmeta zajedno sa presudom da fotokopiraju i da dostave ministarki Neli Kuburović, državnom sekretaru Petru Rundiću i pojedinačno svakom sudiji Vrhovnog suda Srbije kako bi oni sami mogli da utvrde činjenice i stepen zloupotrebe sudijske funkcije.
Da li zbog činjenice da je zavera raskrinkana ili zbog profesionalne etike, sudija Zindović nije želeo da sudi u ovom postupku svestan činjenice da je u pitanje doveden kredibilitet suda, a postojala je i bojazan da se otvori velika afera koja bi za posledicu imala diskreditaciju i suda i pojedinih njegovih sudija.
Naravno, formirano je drugo veće koje je postupalo po ovom predmetu i koje je u celosti potvrdilo prvostepenu presudu. Tako je udruženje požarevačkih penzionera ostalo bez ijednog organa, pa je jedini izlaz bio u organizovanju vanrednih izbora.
TREĆE SUOČAVANJE SA ISTINOM
Treće suočavanje sa istinom počinje onog trenutka kada zainteresovani kandidati za mesto predsednika udruženja penzionera počinju da pripremaju izbore za organe udruženja i to prema sopstvenim potrebama. Ova priča, naravno, nije mogla da prođe bez učešća „partije časnih namera“, odnosno PUPS-a, jer je predsednik opštinskog odbora ove grupacije Dragan Stanojević Šumar namerio da postane i predsednik udruženja penzionera! Malo li je, i odbornik i predsednik OO PUPS-a, i član raznih skupštinskih komisija i član Ivršnog odbora PUPS-a i predsednik udruženja…A svaka od ovih funkcija se plaća. Ova poslednja posebno, jer ne podleže bilo kakvoj kontroli, posebno ne budžetskoj.
Sa druge strane ovih izbornih mahinacija, svoju nameru da opet postane prvi čovek udruženja, Milorad Jovanović, okuplja iste ljude koji će mu u svim mogućim nezakonitim radnjama pružiti punu pomoć i dati mu podršku.
U situaciji kada udruženje nema ni jedan organ i kada mu je, zbog toga, blokiran rad, pojedini njegovi bivši članovi (članovi onih organa čiji je izbor sudskom odlukom poništen), daju sebi pravo da ponovo, u istom stilu i na isti način, uređuju odnose u udruženju, da raspisuju neke ponovljene izbore i da pripremaju za izbor one iste kandidate koji su zbog svog rada koji nije bio u skladu sa Statutom udruženja i sa Zakonom o udruženjima, ovu organizaciju i doveli u stanje teškog nokdauna. Uz sve to članovima udruženja koji su pokrenuli sudski spor i koji su u njemu uspeli, zatvaraju sva vrata i ne dozvoljavaju da se uključe u rešavanje navedenog problema. Na ovaj način udruženje počinje da funkcioniše kao privatna svojina bivšeg predsednika Milorada Jovanovića i sekretara udruženja Sabo Stevana.
Na ovaj način je u udruženju penzionera definitivno došlo do podele penzionera na dve grupe: na jednu koju je za izbore pripremao bivši predsednik udruženja Milorad Jovanović i drugu koju je u tom pohodu predvodio predsednik PUPS-a Dragan Stanojević Šumar. Svaka grupacija je raspisala i sprovodila neke svoje izbore pa je udruženje dovedeno u situaciju da u istom trenutku ima dva predsednika, dva izvršna odbora, dva potpredsednika, dva nadzorna odbora i dve skupštine!
Da bi neko od njih postao izabrani predsednik i da bi se sve to ozvaničilo trebalo je da se u Agenciji za privredne registre izvrše određene izmene, odnosno da se sa pozicije zakonskog zastupnika udruženja izbriše dotadašnji zakonski zastupnik, koji uzgred nije postojao jer je sudskom presudom poništena odluka o izboru predsednika koji je po statutu i zakonski zastupnik, i da se upiše novoizabrani. Vrli kandidat Dragan Stanojević Šumar je ovo uspeo da uradi na malo neobičan način.
Naime, kako nije imao pečat udruženja, a do njega nije mogao da dođe jer ga je ljubomorno čuvao (skrivao) bivši predsednik udruženja, on je izradio novi. To mu je omogućila činjenica da se otisak postojećeg pečata na papiru razlikovao od opisa pečata u statutu. Novoizrađenim pečatom je overio odluku o svom izboru i sebe upisao kao zakonskog zastupnika udruženja penzionera. Posao je bio završen i on je sa svojom „svitom“ ušao u prostorije udruženja. Činilo se da su, najzad, problemi u udruženju penzionera kako-tako bili rešeni, ali ne lezi vraže!
Novoizabrani predsednik je predsednikovao samo desetak dana. Mnogi penzioneri nisu mogli da dođu sebi kada su videli da je (nakon mandata od desetak dana) novoizabranog predsednika Dragana Stanojevića Šumara zamenio bivši predsednik Milorad Jovanović koji je postao i novi (stari) zakonski zastupnik! Kako je moguće? Svi su se pitali šta je u pitanju, da li je u pitanju neki dogovor ili neka trgovina, ali su svi znali i osećali da je u pitanju neka pogodba. Ostaje činjenica da je, u to vreme, bivši predsednik udruženja Milorad Jovanović bio i predsednik skupštinske komisije za izbor i imenovanje, a da je nekoliko meseci nakon navedenih promena u udruženju na mesto načelnika Gradske uprave Grada Požarevca imenovan Lazar Stanojević – sin Dragana Stanojevića Šumara. Sve se čini da je ovakvu zapršku u ovoj ujdurmi odobrio gradonačelnik Bane Spasović kome su i jedan i drugi kandidat (kao odbornici i koalicioni partneri) bili verni poslušnici. Tako je ostvarena trostrana korist, reklo bi se.
ČETVRTO SUOČAVANJE SA ISTINOM
Četvrto suočavanje sa istinom je trebalo da se opet odvija pred sudom.
Naime, jedna veća grupa nezadovoljnih i prevarenih članova udruženja podnela je tužbu protiv Milorada Jovanovića kojom je traženo da se ponište odluke o izabranim organima na izborima koje je on organizovao i koje je održao opet kršeći statut i sva pravila kojima se ova oblast reguliše. Opet je prvostepena presuda bila doneta u korist tužilaca, ali je sada Apelacioni sud u Kragujevcu ispravno poništio presudu i predmet vratio osnovnom sudu na ponovno suđenje kako bi sud ponovo utvrdio činjenice vezane za prekoračenje dozvoljenog roka za podnošenje tužbe. Sve se završilo dogovorom koji je podrazumevao da udruženje plati sve sudske troškove, a da tužioci povuku tužbu.
Valja istaći da je u ovom periodu samo za troškove raznih advokata, kao i za sudske troškove, kasa udruženja olakšana za oko milion dinara!
PETO SUOČAVANJE SA ISTINOM
Na jednoj od ovakvih sednica je udruženju udaren baš dobar šamar kada je doneta odluka da penzioneri ostanu i bez svog kluba.
Poznato je da je udruženje penzionera imalo svoj klub (restoran) u kome su se članovi udruženja godinama svakodnevno okupljali, igrali šah, domine i karte i razmenjivali mišljenja. U klubu su penzioneri po veoma povoljnim cenama (klub je oslobođen plaćanja PDV-a) mogli da popiju kafu, sok, pivo, rakiju, čaj. Postojanje Kluba je omogućavalo da udruženje aplicira za sredstva iz budžeta grada koji je, kada su u pitanju penzioneri, bio uvek veoma darežljiv. Tako se došlo u situaciju da klub postoji samo na papiru, ali da u stvarnosti ne postoji jer je izdat vlasniku restorana „Hipodrom“ Radetu (Rajku) Pavloviću sa kojim je predsednik u veoma dobrim poslovnim odnosima. Požarevački penzioneri su ostali bez mesta na kome su se godinama okupljali, ali je zato pomenuti vlasnik restorana „proširio“ polje svog poslovanja i to bez upisivanja u APR.
Dakle, ono što penzionerima omogućava Zakon o udruženjima i statut udruženja, a što bi trebalo da predstavlja suštinu udruživanja, predsednika to ne obavezuje. Od zakona i propisa je jači dogovor dvojice mešetara koje je, očigledno, ujedinio zajednički interes.
ŠESTO SUOČAVANJE SA ISTINOM
U sve ove i ovakve radnje udruženja sasvim lepo se uklapa i sekcija žena pri udruženju. Naravno, opet nezakonito i kršenjem statuta i drugih opštih akata udruženja, ova sekcija je uvela plaćanje članarine.
Mnogo je slučajeva da članovi ove sekcije plaćanjem tzv. članarine misle da su platili članarinu za članstvo u udruženju, ali ne znaju da na taj način ne mogu da postanu njegovi članovi, a na osnovu toga ni članovi sekcije čiju članarinu plaćaju. Uvid u trošenje tako prikupljenih sredstava je nemoguće ostvariti, jer izveštaja o tim sredstvima nema niti su ta sredstva negde evidentirana.
SEDMO SUOČAVANJE SA ISTINOM
Inače, Udruženje penzionera Grada Požarevca ima nekoliko lokala koje daje u zakup. Ugovori o zakupu se ljubomorno čuvaju i ne daju se javnosti na uvid. Od nekoliko lokala posebno mesto pripada lokalu u kome se nalazi Restoran „Moj merak“.
Po Ugovoru br 1382 od 05.03.2015. godine sklopljenom između Udruženja penzionera Grada Požarevca kao zakupodavca i Slavena Tomića kao zakupoprimca, članom 3 ugovora se utvrđuje da će svi radovi na objektu koje će izvršiti zakupac „biti zapisnički evidentirani i količinski i vrednosno“ i da će ostati u vlasništvu udruženja. Takođe se utvrđuje da će sve radove koje zakupac izvrši na objektu izvršiti o svom trošku. Članom 4 ugovora se utvrđuje cena zakupa od 81.000 dinara mesečno. Inače ovaj ugovor je sklopljen na period od tri godine.
Po odobrenju predsednika i izvršnog odbora udruženja zakupac je odlučio da pokrije i zastakli terasu lokala čime je proširio njegov kapacitet i povećao sopstvene prihode.
No, bez obzira što je ugovorom bilo utvrđeno da radove na objektu plaća zakupac, samo nešto više od godinu dana nakon sklapanja ugovora izvršni odbor udruženja donosi Aneks ugovora br. 1789 od 31.11.2016. kojim se produžava zakup za još pet godina i kojim se smanjuje cena zakupa sa 81.000 dinara na 55.000 dinara. To praktično znači da je sve radove na objektu platilo udruženje, a ne zakupac čija je to bila obaveza. Osim toga, na ovaj način je udruženju načinjena šteta u visini od preko 1.500.000 dinara.
Priči ovde nije kraj. Činjenica je da su u gradu počele da kolaju glasine o tome kako je mafija preuzela restoran u nameri i da ga prisvoji. Da postoji opravdana sumnja da je to možda tačno govore činjenice koje se mogu proveriti u APR-u.
Naime, promene koje su evidentirane u APR-u, a kojih ima nekoliko, odnose se na promenu adrese i na promenu adrese za prijem elektronske pošte. Postavlja se pitanje zašto je sedište restorana iz Šumadijske 21 premešteno u Đure Đakovića bb, a da je sedište izdvojenog mesta u Đure Đakovića istim rešenjem brisano? Sumnju o zakulisnim radnjama potkrepljuje i činjenica da pomenuti zakupac Slaven Tomić više nije „gospodar“ restorana, da se tamo više i ne pojavljuje, a da je restoran preuzeo Saša (Srećko) Stević.
Po podacima APR-a restoran se sada nalazi na adresi u Đure Đakovića bb, ali ga tamo nema, ali ga ima na adresi u Šumadijskoj ulici 21 u kojoj ga po podacima APR-a nema jer je premešten u ulicu Đure Đakovića gde ga, opet, u stvarnosti nema! O čemu se ovde radi? Da li predsednik udruženja penzionera zna za ove sumnjive rabote ili pak ne zna? Ako zna, onda je on saučesnik, a ako ne zna, a morao bi da zna, onda se može postaviti pitanje poverenja! To bi, naravno, bilo lako da oni koji su mu ukazali poverenje nisu zajedno sa njim do grla u ovom mafijaškom blatu.
OSMO SUOČAVANJE SA ISTINOM
Već je rečeno da je ćup udruženja poprilično dubok i poprilično pun. Ovlašćeno lice iz njega vadi samo onda kada je i koliko je nekome potrebno, sebi ponajviše. Međutim, ne zna se šta je sa blagom koje se nalazi na nekim drugim računima. Finansijskih izveštaja o tim sredstvima nema. Može da se nasluti šta je sa njima, ali da bi se to otkrilo moralo bi da dođe do suštinskih promena u udruženju. A to stari pa novi i samoproglašeni predsednik ne sme dozvoliti!
Zna se, na primer, da je visina reprezentacije udruženja u proseku oko milion dinara na godišnjem nivou, a ona podrazumeva troškove za slave, proslave, ručkove i večere, ali samo za one odabrane i izabrane, a posebno za članove izvršnog i nadzornog odbora. Ostali su, koji nisu nikako privilegovani, dobrodošli, ali pod uslovom da uplate određenu sumu i da tu uplatu dokažu pokazivanjem bona za ručak!
Dakle, oni kojima je iz džepa izvučeno nešto para na ime provizije za kupovinu uglja i svi drugi koji uplaćuju članarinu, moraju druženje i ručak da plate, za razliku od onih izabranih (članovi IO i NO) koji su te obaveze oslobođeni.
Tako, na primer, članovi izvršnog i nadzornog odbora, osim što za svoj rad dobiju po dve hiljade dinara, obavezno imaju bogat ručak u restoranu „Moj merak“ ili u restoranu na hipodromu bez obzira da li imali sopstvenu sednicu ili organozovano javno druženje. Sa njihove tačke gledišta to je normalno jer se na taj način učvršćuju međusobne veze, a lična odgovornost se skriva iza zajedničke, pa tako utvrđena „platforma“ za nezakonito pražnjenje penzionerske kase metodom glasanja i to najčešće jednoglasnog, dobija neku vrstu legitimiteta.
Postavlja se pitanje kako će se i kada rad Udruženja penzionera Grada Požarevca svesti u statutarne i zakonske okvire! Oni koji su udruženje doveli u ovakvo stanje i zbog kojih je sud poništio sve odluke o izabranim organima udruženja nikako ne žele da se povuku i da omoguće nesmetano održavanje normalnih izbora kao jedinog mogućeg rešenja. Pozicije koje su mešetarenjem izgradili ne žele da napuste, pre svega zbog privilegija koje godinama uživaju i kojih ne žele da se odreknu. Da vladajuća koalicija ima neku korist od „poslovnih uspeha“ Udruženja penzionera Grada Požarevca može samo da se naslutiti.
Na kraju treba shvatiti da sve ima svoj kraj, pa tako i ova penzionerska ujdurma! Do tada će biti po onoj narodnoj „ne lipši magarče do zelene trave“!
(Mile Sova)
