Požarevac odavno zna da se prave odluke ne donose samo u sudnici. U gradu u kojem se svi poznaju, a „tajne“ imaju rok trajanja kraći od radnog vremena suda, formiran je mali, ekskluzivni krug koji se ne sastaje zbog parnica, već iz zadovoljstva moći.
Tri dame Višeg suda jednom mesečno rezervišu svoj kutak u jednom poznatom požarevačkom gradskom lokalu. Zvanično, „opuštanje posle napornog rada“. Nezvanično, ritual koji je među Požarevljanima već dobio ime – veče bez paragrafa.
Za stolom se ne prepričavaju presude, već „slučajevi“ sa terena, izvan radnog vremena. Prijateljski osmesi i čaše vina brzo zamene ozbiljnost sudačke toge. I dok se po gradu prepričava da su to „najveselije sednice u gradu“, iza ironije se krije mnogo više – lice jednog pravosuđa koje je izgubilo kompas između morala i moći.
U situacijama kada „ciljevi večeri“ izostanu, priča ne staje. Kažu da tada dominira ironija, šala i međusobno nadmetanje, ne po članu zakona, već po „imaginaciji“.
Sutradan, u zgradi suda, iste te dame hladno potpisuju odluke koje menjaju živote ljudi. Za njih, samo još jedan radni dan, bez griže savesti.
Ono što Požarevac vidi, javnost tek treba da čuje – kako se „nezavisnost pravosuđa“ pretvorila u društvenu maskaradu, gde paragrafe pišu emocije, a ne zakon.
U sledećem nastavku otkrivamo ko zapravo štiti „klub moći“ i kako se njihovi privatni sastanci prelivaju u javne odluke suda. Jer, kada se zavese spuste, ostaju samo pitanja – ko piše pravdu, a ko režira predstavu?
(Tpknews.com/@Mile Sova)
