Požari, superćelijske oluje i grad od 10 centimetara – kao da nas sam Gospod kažnjava što držimo kriminalce na vlasti. Slučajnost ili Božanska intervencija?
Poslednjih dana Srbiju su zahvatili požari apokaliptičnih razmera, a zatim i nezapamćene vremenske nepogode – superćelijske oluje, udari vetra koji nose krovove, i grad veličine teniske loptice koji je uništavao krovove, voćnjake i automobile.
Gledano iz perspektive običnog čoveka, sve deluje kao loša sreća. Ali ako pogledamo šire – možda je u pitanju nešto više. Možda je i samom Bogu dozlogrdilo gledanje Vučićevih monologa, naprednjačkih pljački, izbora na kojima mrtvi glasaju, i naručenih šefova javnih preduzeća koji žive bolje od polovine Evrope.
Da li je moguće da je ovo Božji odgovor na podaništvo jednog dela nacije, koji godinama ćuti i zaokružuje broj ispred imena čoveka koji je od Srbije napravio karikaturu?
Sela u pepelu, kuće pod vodom, munje kao kazna s neba – a naprednjački štabovi mirno nastavljaju da dele paket hleba i paštete pred izbore, kao da se ništa ne dešava. Kao da ne razumeju poruku.
Kada je nebo jače od pravosuđa, a priroda počne da osvetljava ono što sudovi ne smeju, onda možda više i nije reč o vremenu, već o znaku. Ironija sudbine je da su najviše stradala područja u kojima je SNS imao najviše glasova. Da li je to slučajnost ili opomena?
Koliko će nam još krovova skinuti vetar dok ne shvatimo da smo krivi što smo dozvolili da politički uragan nestručnosti, bahatosti i krađe godinama divlja po Srbiji?
Gospod možda prašta, ali Srbija više nema šta da izgubi. Osim još koje hiljade hektara pod šumom, nekoliko života i poslednjeg zdravog razuma.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
