Dok su se pravoslavni vernici 26. jula tiho molili u slavu Svetog arhangela Gavrila, nebesa su rešila da ne ćute. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u svom redovnom PR-pohodu kroz narod, obišao je juče radove na Dunavskom koridoru, a uoči toga – svečano celivao mošti Svetog Zosima i Svetog Jakova u manastiru Tumane.
Da nije tragično, bilo bi smešno – na sam dan Arhanđela Gavrila koji simbolizuje istinu, svetlost i božansku pravdu, u jednu od najsvetlijih tačaka Braničevskog okruga, stigao je – nečastivi u odelu, sa svitom opštinskih i gradskih poslušnika. Primili su ga gradonačelnici, načelnici, direktori, popovi, sve uz kandilo, tamjan i mobilne kamere za Instagram reels.
I onda – čudo. Ili, bolje rečeno – osveta sa neba.
Jer, istog tog dana, baš nakon predsednikovog dolaska u Veliko Gradište i Golubac, nad čitavim regionom nadvile su se crne senke. Oluja je počela u Požarevcu, gde su vetrovi čupali drveće kao od šiblja, krovovi leteli kao papir, a grad samleo sve što nije bilo pod betonskom pločom. Talas razaranja se potom preneo na Gradište i Golubac – baš tamo gde je predsednik delio osmehe i obećavao svetlu budućnost.
U narodu se letnji Aranđelovdan ne smatra “crvenim slovom”, ali se poštuje – jer upravo tog dana anđeo istine i pravde bdi nad svetom. Prema crkvenom predanju, on je taj koji je doneo Blagovest Presvetoj Bogorodici. Pa ako je anđeo radosnih vesti, možda mu je konačno pukao film od svih lažnih obećanja, parada, celivanja moštiju iz interesa i slikanja za kampanju.
Narod je video jedno, nebo drugo.
Dok RHMZ govori o „superćelijskoj oluji“, a Vučićevi glasnogovornici prate teren sa fantomkama od štapa i kanapa, postoji i druga teorija – ona koju sve više građana ponavlja ispod prozora, ispred lokalnih kafića, u crkvenim porticama.
“Ne može na Aranđelovdan da dođe neko ko godinama gazi istinu, siluje pravdu i koristi veru za rejting. I da misli da će to da prođe bez posledica.”
I nije prošlo. Nije baš često da te za pola sata stigne i grad, i vetar, i potop, i medijska katastrofa – sve u paketu.
Tokom obilaska radova, Vučić je poručio da će sve biti završeno do novembra – možda zaboravljajući da je prvo potrebno preživeti avgust, pa onda septembar i oktobar.
A ako se pita Arhanđel Gavrilo – možda će biti i više „radova“ nego što je planirao. Samo ne na koridoru, već na čišćenju političkog mulja i duhovnog smrada koji se godinama taložio u svetinjama, institucijama i medijskom prostoru.
Ako se neko juče pitao da li Bog gleda – odgovor je stigao u vidu razornog vetra, potopa i komada fasade koji su leteli po Požarevcu i Gradištu. A ako neko i dalje misli da mu se može sve oprostiti uz jedno celivanje moštiju – neka se seti ovog Aranđelovdana.
Bog sve vidi. A ponekad – i pošalje podsetnik.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
