Juče su u Tumanu, po logici verskog sektora koji već godinama funkcioniše kao religijski biznis model, odigrani novi elementi za još jedan izvor prihoda. Sve je bilo upakovano kao „istorijski i duhovni događaj“. Ikona Svetog starca Gavrila Gruzijskog sa delom njegovih moštiju, koju su izradile sestre manastira Samtavro, doneta je u Tumane kao dar Gruzijske Pravoslavne Crkve i predstavljena kao veliki blagoslov.
U realnom učinku, nije bilo velike mase. Nije bilo ogromnog broja verskih fanatika koji bi ispunili dvorište i bratsku ekonomiju, ali fascinacija Tumana time ne trpi. Novac se ne meri veličinom gomile već profitom po relikviji.
U 8:45 odigran je svečani doček, zatim Liturgija, širok front sveštenstva i monaštva postavljen kao ceremonijalno pakovanje. Arhimandrit Dimitrije je, u svom dobro prepoznatljivom stilu, plasirao narativ o „istorijskom i nebeskom danu“, „svetlosti Hristovoj“ i „dobi iskušenja“.
Ali ono što je suština, Tumane je ponovo proširio svoj portfelj.
Do sada su imali mošti Svetog Zosima, Svetog Jakova i Svetog Nektarija. Sada imaju i Svetog Gavrila. Svaka od ovih svetinja je potencijalno vredan artikl sa jasnim ekonomskim efektom. Ovo je, iz ugla upravljanja, još jedna strateška akvizicija u vertikali religijske privrede.
I sve to, pod političkim kišobranom iste SNS bratije, kojoj ovakvi narativni i finansijski transferi samo idu u korist.
Tumane danas nije samo manastir. To je profitni centar. I ovo je samo još jedna iteracija proizvoda.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
Svaka budala ima svoje veselje.
Koju će im kaznu Bog odrediti za zloupotrebu vere naroda za lična bogaćenja uskoro ćemo videti.