“RIZLOVANJE” IZ KUČEVA: Napredna metoda za krpljenje rupa lopatom i lažnim ugovorima!

Svako ko se poslednjih meseci drznuo da kolima krene putem prema selu Ravnište, imao je priliku da doživi avanturu nalik Mars rover misiji. Asfalt je ispucao, rupa do rupe – neke takvih dimenzija da bi se i NASA zainteresovala. Ali ne brinite, lokalna SNS elita je pronašla rešenje – ne asfaltiranjem, već – “rizlovanjem”!

Nova napredna metoda krpljenja udarnih rupa sastoji se od – nabacivanja prljave rizle i utabavanja iste običnom lopatom. U epohi 3D štampača i veštačke inteligencije, Kučevo je ponosno zakoračilo u eru manualne magije i improvizacije.

Kako saznajemo iz izvora bliskih lokalnom odboru SNS-a, otac ove revolucionarne metodologije je ni manje ni više nego odbornik Slavoljub Jenić – poznatiji kao Bumbar. Za svoj “epohalni doprinos infrastrukturi” čestitke mu je uputila i zamenica predsednika opštine Kučevo, Nevena Jovanović Trailovič, koja mu je, kako se šuška, obećala i produženje fiktivnog ugovora o radu u predškolskoj ustanovi “Lane” – gde se Jenić vodi kao “savetnik direktora”.

Čime savetuje direktora i u kojoj oblasti, ostaje nepoznato. Možda u upravljanju kašičicama za pasiranu šargarepu ili u razvoju strategija za igranje žmurke na bezbednoj udaljenosti od rupa u asfaltu?

Ko je platio “rizlu” – pitanje za tužilaštvo? Ne zna se tačno preko čijeg računa je prošla nabavka prljave rizle – ali se u kuloarima pominju dve opcije:

SR Transkop, u vlasništvu Zdenka Borogića, člana čuvene naprednjačke parapolicijske formacije “Perišićevi batinaši”, PR Mini Bager Stena Kop, “volonterski” projekat Srećka Miloševića, koji svoje poslovne nade polaže u princip „ti meni – ja tebi“, razvijen u kabinetu predsednika opštine Nenada Mikića – čoveka koji je biznis model razvio još kad je po šumama čukao drva i političke dogovore.

Treća, najbizarnija mogućnost, jeste da je rizla finansirana preko nepostojećeg računa PR Bumbar SJ – firme koju, gle čuda, nismo uspeli da pronađemo u APR-u.

Nije Ravnište jedino selo koje je doživelo infrastrukturno prosvetljenje. Meštani sela Ševica su, u trenutku beznađa, takođe pokušali “rizlovanje”. Rezultat? Rizla ostaje dan-dva, eventualno do prve kiše. Danas se Ševičani više i ne trude – trpe krater do kratera, žrtvujući gume, trapove i živce u ime opstanka države i lika predsednika Vučića. Jer, kako vele, šta su dva-tri izgubljena točka naspram stabilnosti?

Predsednik Srbije svakodnevno paradira po nacionalnim frekvencijama sa narativom o “istorijskim infrastrukturnim uspesima”. Ali u Kučevu, taj narativ ne pije vodu – niti rizlu. Meštani Ravništa, Ševice i okolnih sela žive svakodnevno poniženje, koje fotografijama dokumentuju za potomstvo – ako potomci budu imali s čim da dođu do sela.

Sasvim je moguće da je predsednik Vučić Kučevu odavno rekao laku noć. Nije da Kučevo nije pokušavalo da mu se dodvori – bilo je tu ubedljivih pobeda SNS-a, čak i kada je “opozicija” glumila postojanje preko Grupa građana, koje su se po završetku izbora kolektivno uselile u opštinske fotelje i budžetske dojke.

OPŠTINA ILI MUZEJSKI EKSPONAT?

Putna infrastruktura, opštinske zgrade i opšti izgled mesta podsećaju više na vremensku kapsulu iz doba egipatskih faraona, nego na teritoriju tzv. “ekonomskog tigra”, kako je opštinu u vreme svoje vladavine voleo da naziva bivši predsednik opštine i sadašnji SNS poslanik Ivan Rajčić – „Hotelski“.

Da zaključimo – u Ravništu je rupa jedina konstanta. A dok se po Srbiji otvaraju auto-putevi, ovde se otvaraju – ugovori o delu za savetnike bez dana škole i rizla bez metra asfalta.

(Tpknews.com/@Mile Sova)