Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio je u subotu manastir Tumane, jednu od najposećenijih pravoslavnih svetinja u Srbiji, smeštenu u podnožju Golubačkih planina, devet kilometara od Golupca. Tom prilikom, predsednik je poručio da će nakon završetka radova na brzoj saobraćajnici vernici iz Beograda moći da stignu do manastira za svega sat i 20 minuta.
Vučića je u manastiru dočekao iguman Dimitrije Plećević sa bratstvom. Predsednik je obišao manastirsku crkvu, celivao mošti Svetog Zosima i Svetog Jakova Tumanskog, a potom se upoznao sa tekućim projektima u okviru manastirskog kompleksa.
„Čini mi se da je manastir svaki put kad dođem sve lepši“, rekao je predsednik Vučić tokom obilaska, izrazivši podršku daljem razvoju verskog turizma u ovom delu Braničevskog okruga.
Iguman Dimitrije je predsedniku predstavio infrastrukturne projekte koji su u toku, uključujući izgradnju drugog konaka koji će služiti kao trpezarija za narod, kao i planove za izgradnju nove, veće crkve.
„Ostalo je da završimo preko puta drugi objekat, ovaj prvi je gotov – konak za narod sa vinskim podrumom i bibliotekom. Završavamo sada ovaj drugi, koji je kao menza za narod. I trebalo bi da zidamo novu i veću crkvu tamo oko parkinga“, naveo je iguman Plećević i dodao da Tumane svake godine poseti više stotina hiljada ljudi iz svih delova sveta.
Manastir Tumane, podignut u 14. veku, svojim duhovnim, istorijskim i prirodnim značajem zasluženo nosi nadimak „Ostrog na Dunavu“. U pitanju je muški opštežiteljni manastir Braničevske eparhije, kome je 2014. godine episkop Ignjatije vratio ovaj istorijski status.
U crkvi, sagrađenoj u srpsko-vizantijskom stilu i posvećenoj Svetom arhangelu Gavrilu, počivaju mošti Prepodobnog Zosima Sinaita i Prepodobnog Jakova Novog. Manastirski kompleks čine i dva konaka, isposnica i kapela iznad nje, kao i prateći objekti u funkciji prijema i boravka velikog broja vernika.
Prema predanju, ime manastira potiče od reči „tu mani“ – poziva kneza Lazara vlastelinu da obustavi radove na zadužbini zbog predstojećeg Kosovskog boja. Druga verzija govori da je Miloš Obilić u lovu ranio pustinjaka Zosima, koji ga je molio da ga ostavi na mestu današnjeg manastira, izgovarajući: „Tu mani i pusti me da umrem“.
U prilog značaju ove svetinje, svedoči i odluka države da manastiru 2024. godine dodeli Sretenjski orden trećeg stepena za izuzetan doprinos duhovnom i kulturnom nasleđu Srbije.
(Tpknews.com)
