Crkva u Majdanpeku posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu specifična je iz više razloga. Izgrađena sa troja vrata, ova jedinstvena crkva u Srbiji svojevremeno je podignuta da bi pod svoje svodove okupila sve hrišćanske vernike – pravoslavne, katoličke i protestantske.
Pre raspada Jugoslavije za Majdanpek se govorilo da je kao Jugoslavija u malom. U ovom rudarskom gradu živelo u slozi i radilo 20 i više nacija i nacionalnih manjina.
Napravljena sa odstupanjem od 19,5 stepeni u odnosu na osu istok-zapad: Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Majdanpeku
Pored najveće turističke pećine u Srbiji, „Rajkove Pećine“, koja je smeštena na svega 3,5 km od Majdanpeka, u izvorištu Malog Peka, kraj jezera Veliki zaton i tridesetak kilometara severoistočno od Majdanpeka arheološkog lokaliteta Lepenskog Vira u svetu najpoznatijeg po kamenim skulpturama, koje predstavljaju najstariju evropsku monumentalnu kamenu plastiku, Majdanpek je poznat po svojoj, u mnogo čemu jedinstvenoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla.
Rudno bogatstvo ovog područja doprinelo je da baš ovde čovek otkrije tajnu metala. Otkrivanjem praistorijskog rudnika Rudna Glava (3800-3200 p.n.e.) napuštena je teorija o Bliskom istoku kao kolevci rudarstva. Tokom dve decenije istraživanja otkriveno je 40 rudarskih okana i veliki broj rudarskih alatki.
Međutim, čuveno srednjevekovno srpsko rudarstvo u vreme Turaka biva vidno unazađeno. Sami Turci nisu mnogo marili za otvaranje rudnika, jer su danak, harač i slobodno pljačkanje bili dovoljni izvori bogatstva, a sa druge strane i Srbi, gde god su mogli, zatirali su tragove starih rudnika. Zato što je rudarski kuluk bio najteži, gotovo svirepi prisilni rad, pa je prirodno što se o tome pred Turcima radije ćutalo. Neki rudarski krajevi bili su kroz duži period sasvim pusti, jer je okolna raja bežala u zbegove – ili se selila u druga mesta – samo da izbegne robovski rad u rudnicima pod turskom vlašću.
Majdanpek nosi u svom imenu, pored ostalog i jasan beleg turskog rudarstva, a dokumentima sačuvanim u turskim arhivima duguje sećanje na svoj prvi pomen, daleke 1560. godine.
Miloš Obrenović, po uspešno izvedenom ustanku 1815. godine, nije smeo odmah u prvi plan da stavi otvaranje rudnika. Postojao je opravdan strah da će glasine o rudnom blagu Srbije otvoriti apetite velikih sila, na čiju se podršku računalo u diplomatskoj borbi za konačno oslobođenje. Tek posle hatišerifa iz 1830 godine, kojim Srbija dobija minimalnu nezavisnost, Miloš se osmelio na prvi korak: poziva strane stručnjake da izvrše prospekciju rudnog bogatstva Srbije i sačine plan njegovog korišćenja. Potom bira prve pitomce i šalje ih na stranu da izuče potrebne rudarske škole.
Stranac koga je Miloš pozvao u Srbiju da istraži njeno rudno blago, bio je baron Sigmund fon Herder, prvi čovek saksonskog rudarstva i po opštem mišljenju, vodeći rudarski stručnjak Evrope toga doba. Na području Majdanpeka boravio je s jeseni 1835. godine. Tragova starog rudarstva bilo je svuda, ali od mesta više nije bilo ništa, našao je samo „3 male kolibe sa tri vlaške porodice“. Smatrao je, međutim, da je „našao bakra i gvožđa u takom količestvu da će ovaj majdan jedan od najbogatijih u Jevropi biti“. Smelo se predviđalo da se rudnik toliko može razviti „da 10.000 poslenika ovde raditi i sebi prepitanije zaslužiti mogu“.
Svakodnevni težak i po život opasan rudarski posao, u ranijim vremenima predstavljao je pogodno tle za razvitak punog verskog života. Kako se po gradnji rudarskog naselja u istom našlo više različitih nacija, koje su sa sobom donele svoja nacionalna obeležja (jezik, veru, kulturu), javila se potreba za podizanjem crkve u koju bi dolazili i pravoslavci i rimokatolici.
Odluku o podizanju crkve doneo je knez Aleksandar Karađorđević 1855. godine, a na predlog tadašnjeg ministra finansija Pauna Jankovića koji je nadgledao radove na obnovi rudnika u Majdanpeku.
Malo je poznatio da je Uroš Knežević izradio plan za crkvu u Majdanpeku, koja je utemeljena 1856. godine, a osveštana najverovatnije 1859.
Uroš Knežević se po povratku u Beograd, oktobra 1847. godine vrlo brzo nametnuo kao slikar portretista i njegov uspon traje do pada kneza Aleksandra Karađorđevića. U to vreme, ističu istoričari umetnosti, bio je na polju portreta prvi slikar u Srbiji. Zbog toga ga knez Aleksandar angažuje da za potrebe dvora izradi seriju portreta velikana sprske istorije, upravo u vreme kada ministar finansija Paun Janković vodi intenzivnu akciju na podizanju crkve u Majdanpeku.
Kako je moglo doći do toga da jedan poznati slikar-portretista bude angažovan za izradu projekta majdanpečke crkve?
U nedostatku savremenih izvora, zasad, moramo se baviti pretpostavkama. Prvi se nagoveštaji daju naslutiti iz okolnosti da su se biografije slikara Kneževića i knjaza Aleksandra istorijski ukrstili upravo u tom periodu.
Knežević je dobro poznavao evropski svet, jer je akademiju završio u Beču, a knjaz odlično prilike u Majdanpeku, naročito njegovu ogromnu zavisnost od stručnjaka iz katoličkih zamalja. Iz tih okolnosti, mislimo, nastaje opredeljenje za neobičan arhitektonski stil u kome se, na originalan način pravoslavni kanoni odevaju u dekorativnu formu evropske arhitekture 18 i 19 veka. Bondručni sistem gradnje sa opekom između drvene konstrukcije, pri kojoj drveni skelet ostaje vidljiv na fasadi i stvara ritam vertikala, horizontala i ukrštenih dijagonala – nametnuo se sam po sebi. Za ovaj – odnekud nazvani „švajcarski stil“ – imalo je tada, u Majdanpeku, puno opravdanih razloga, jer kako smo rekli, u ovom rudarskom naselju, našlo se više različitih nacija.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla specifična je, između ostalog, ne samo po stilu gradnje, već i po tome, da su joj severna vrata, prema predanju, koristili katolici, južna pravoslavci, a zapadni ulaz bio je zajednički za svadbe i sahrane. Južna vrata su zazidana u vreme radova.
Tako je crkva u Majdanpeku ne samo pravoslavna, već predstavlja jedinstven primer ekumenske pravoslavno–katoličko–protestanske bogomolje.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla ima spoljašnost nalik starim zgradama koje se mogu videti u Švajcarskoj, Austriji ili Nemačkoj. Kada se tome doda podatak da nije napravljena sa oltarom okrenutim prema istoku jasno je zašto su putopisci i stariji naučnici beležili da je srpski knez Aleksandar Karađorđević našao način da zadovolji verske potrebe pravoslavnog domaćeg stanovništva i stranih radnika – katolika i protestanata.
Napravljena sa odstupanjem od 19,5 stepeni u odnosu na osu istok-zapad, crkva je imala troja vrata, pa su prema varljivim zabeleženim sećanjima, uslovno severna koristili katolici i protestanti, južna pravoslavni, a zapadna, centralna vrata, bila su zajednička za svadbe i krštenja. Južna su kasnije zazidana, a za postojeću dilemu zaslužan je slikar Uroš Knežević koji je projektovao crkvu.
I Miloša Obrenovića, do danas gotovo neprevaziđenog srpskog političara i pragmatičara, kao i njegovog naslednika kneza Aleksandra Karađorđevića, možemo razumeti da su insistirali na potrebi ovakve crkve, kako bi zadržali i izašali u susret verskim potrebama stranih radnika koji su obnavljali i podizali siromašnu Srbiju, koja se lagano podizala i oporavljala nakon turskog jarma.
Autor: Slaviša Lekić/Teolog, putopisac, misionar, sveštenik i profesor
Izvanredan članak.
I samo par
JAVNIH I TRANSPARENTNIH REČI oarheološkom lokalitetu Rudna Glava koji već decenijama i decenijama (namenski i ciljano ) propada ,urićava se i nestaje pod uticajem atmosferskih prilika .
PODLEDNJI JE ČAS DA GA SPASIMO !!!
Ko ?
Pa MI normalni i pristojni i odgovorni GRAĐANI Republike Srbije ,jer NEMA KO DRUGI.
Tačka.
A država i njene nadležne institucije …?
Pa država nisu one monumentalne zgrade , kabineti , holovi ,pečati …
nego ljudi koji u njima rade…ti raznorazni ,,nadležni likovi,,…i ,,eksperti,,…
I upravo oni već decenijama i decenijama i decenijama
SVOJIM TOTALNIM AUTORITATIVNIM NEČINJENJEM ,
SVOJIM TOTALNIM AUTORITATIVNIM MUKOM. I GLUVONNEMOŠĆU
ISTRAJNO ,UPORNO I SA UMIŠLJAJEM
UNIŠTAVAJU OVAJ NEPROCENJIVO VREDAN SVETSKI
LOKALITET I RARITET ,
I U SVETU POTPUNO JEDINSTVEN DIJAMANT
SVETSKE KULTURE, ARHEOLGIJE
, ISTORIJE I UKUPNE MEMORIJE ČOVEČANSTVA.
I naravno, i kao i uvek , sve počinje i počiva na neukosti ,neznanju i polupismenosti…koja se potom ZLOUPOTREBLJAVA I USMERAVA.
Jer u SVAKOJ civilizovanoj i normalnoj državi arheološki lokalitet Rudna glava bio zgog svog JEDINSTVENOG SVETSKOG ZNAČAJA POD STAKLENOM KUPOLOM .kao naprimer Lepenski Vir.
I strogo zaštićen i pod nazorom
A ZAŠTO
moramo POD HITNO I PO SVAKU CENU da spašavamo SVETSKI arheometalurški lokalitet Rudna Glava…?
Evo zašto , i samo i par reči ,i svakom iole normalnom i pismemom biće više nego dovoljno…:
U SVIM enciklopedijama sveta ,od najčuvenije enciklopedije Britanike pansdalje , naučno jedinstveno i na isti način
1. ) POČETAK CIVILIZACIJE SE DEFINIŠE KAO TRENUTAK KADA JE LJUDSKA VRSTA POČELA DA KORISTI METAL .
2.) DA BI SE KORISTIO METAL ON PRVO MORA DA SE ISKOPA .
3.) GORE PIŠE DA JE RUDNA GLAVA NAJSTARIJI POZNATI RUDNIK.
PITANJE :
* GDE JE ONDA NASTALA EVROPSKA I SVETSKA CIVILIZACIJA ???
Sticajem sasvim slučajnih i životu uvek prisutnih okolnosti, piscu ovih redova veoma, veoma,veoma blisko je poznat neko ko je sprečio da ovo neprocenjivo vredno svetsko arheološko nalazište i lokalitet bude potpuno
uništeno i ostane zauvek neindetnifikovano ,kao i nebrojeno mnogo drugih i u Srbiji i u svetu, savremenim i uobičajenim ljudskim aktivnostima .
U ovom slučaju Rudne Glave rutinskim proširenjem kopova savremenog rudnika MAGNETITA ( prilično retke gvozdene rude sa prirodnim magnetizmom )
RUDNA GLAVA, kojom prilikom se i otkrio ovaj SVETSKI neprocenjivo vredan praistorijski rudnik ,krajem šesdesetih godina prošlog veka.
U tadašnjem ,veoma izuzetno striktnom i prilično restriktivnom i nedemokratičnom ambijentu i soc-realističkom vremenu sa najstrožijim naredbama i nalozima :
,, proizvodnja ,proizvodnja i samo proizvodnja….najbrža moguća i
najveća moguća,, … i
pak je uspeo da planirano širenje rudničkog kopa ,
koje bi potpuno uništilo ovaj neprocenjivo vredan svetski arheološki dijamant ,privremeno obustavi ,i u najkraćem mogućem vremenu i preko svojih ličnih kontakata iz Beograda u Rudnu Glavu
i ,,na lice mesta,, dovede grupu eminentnih arheologa.
Ostalo je poznata istorija.
Bilo je to pre više od pola veka ,
a časni i dostojanstveni Rudnoglavci su našli način da mu se posmrtno oduže, i za ovo prethodno navedeno i za još neke stvari koje je učinio.
I sada… na samom ulazu u 2023. g…
došao je
POSLEDNJI TRENUTAK DA SPASEMO NEPROCENJIVO SVETSKI VREDAN ARHEOLOŠKI LOKALITET RUDNA GLAVA
NA SVAKI MOGUĆI NAČIN. !
Zbog toga javno i transparentno
i sa punom pripadajućom odgovornošću svake vrste ,
pozivam ovaj slobodan i u celom ovom regionu Istočne Srbije daleko najčitaniji i najpopularniji Portal TPKNEWS …
….kome je to i u moći i u domašaju ….
DA POKRENE MEDIJSKU ,
JAVNU I OPŠTU GRAĐANSKU INICIJATIVU
ZA SPAS NAŠEG
SVETSKI NEPROCENJIVO VREDNOG ARHEOLOŠKOG LOKALITETA
RUDNA GLAVA.
S poštovsnjem i uverenjem da će Tpknews prihvatiti ovaj JAVAN I TRANSPARENTAN predlog i pokrenuti navedenu MEDIJSKU , javnu i opštu GRAĐANSKU inicijativu.
S poštovanjem,
Nenad M.Čolović
Beograd, 23. 12.2022.g.
,
P.S. Savremeni rudnik magnezita Rudna Glava zatvoren je 1970 .g.
Predlažem Tpknews da smi odu na lice mesta snime i fotografišu karastrofalno propadanje SVETSKOG arheološkog rariteta i arheološkog lokaliteta Rudba Gvlava , napišu o tome JAVNU I TRANSPARENTNU ,preciznu i detajnu reportažu , i objave je na ovom veoma popularnom i praćenom Portalu …
Da SVI TO I VIDIMO I ČITAMO …
i ponešto i naučimo.
SVI. 🇷🇸
Поштовани госпо’н Ненаде,
пратим повремено Ваше написе и бригу за наш крај – хвала Вам! Дајте, молим Вас систематизујте Ваша (иначе изузетна запажања) па их обрадите у једном лако читљивом чланку. То би било одлично, а Ви бисте (колико видим изузетан стручњак) као фаховац били признати и од ширег аудиторијума.
Као што и сам наглаcих у чланку о овој цркви, наше је рударство старије од блискоисточног, ког су до скора сматрали “колевком светског рударства”, а испоставило се да је оригинална колевка рударства у ствари наша – Рудна Глава!
“Рудно богатство овог краја допринело је да се управо овде открије тајна метала. Откриће праисторијског рудника Рудна Глава (3800-3200 пне) напустило је теорију Блиског истока као колевке рударства. Током две деценије истраживања откривено је 40 рударских окана и велики број рударских алата”.
Мој чланак није обухватио (а и немогу ће је) много тога. Фокусиран је искључиво на историјат једне да тако кажем: “опште богомоље”. Нисам обухватио ни насељавање Мајданпека и мајданпечког краја Буфанима, па ћу испод додати…
Рударски радови у Мaјданпеку почелу су маја 1849. године, пошто је управу над предузећем преузео Јозеф Абел, који о томе пише: “Оживљавање рударства у кнежевини Србији почело је баш у време кад се с оне стране Дунава распламсавао најкрвавији грађански рат, а банатска топионичка предузећа била изложена разарању. Приликом мог доласка у Србију затекао сам на Дунаву, са српске стране, стотине угарских радника са породицама, који су гладни лутали, спасавајући се бекством од мађарске страховладе. Око 200 људи примио сам у кнежевску рударску службу. Сви су били Румуни “. Реч је о румунском живљу, познатом у Банату под називом “Буфени” (Буфани) (1).
Буфани припадају Унгуреанима, то су Румуни који долазе у Мајданпек на рад из Угарске из места Уј-Молдава још откако је у њему (Мајданпеку) отпочето рударство. Њихов јe специјалетет рударство и због тога се зову окнари (рудари), и угљарство, карбонарија. До скора они су били мајстори за грађење дрвеног угља, карбопари, у Мајданпеку (2).
Тако у пустој долини Малог Пека, одсеченој од света густим и непроходним шумама, за кратко време остварен је прави подвиг: подигнута су комплетна постројења за рударство и металургију гвожђа и бакра! Готово преко ноћи у дивљини Хомоља изникао је савремени рудник, достојан назива “звезде Оријента” који су му дали угледни странци који су имали прилике тада да га виде (3).
___________________
(1). http://www.paundurlic.com/s19vek3.htm
(2). http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=207.0
(3). http://www.paundurlic.com/s19vek3.htm
Какац црни аутор, па још приде и свештено лице!
Текст је изворно мој, а господин Лекић га је само „ауторски” вешто покупио са интернета.
Греота је што се то чини, јер ја сам до ових сазнања дошао након вишегодишњег скапавња над архивском и библиографском грађом.
Па је могло барем да ми се помене грешно име.
Али, хајде, нека вам буде.
Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог, Кустос и директор Музеја у Мајданпеку
http://www.paundurlic.com
@Paun Es Durlic – Пауњика, благодарим на запажању, но чланак је доживео неколико reissue articuluma, а овај је последњи. Првобитни и оригинални објављен је на “Васељенској ТВ”, пре једно 7 – 8 година и са уредним фус нотама, али на жалост, сајт је угашен, као и неколико других који га преузеше. Ово пак штиво је преузето са сајта који није поставио преузете изворе.
Овде и сада постављам све фус ноте које су ми послужиле приликом писања истог:
Извор:
(1. 2. 3). http://www.paundurlic.com/s19vek3.htm
(4). http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=207.0
(5). http://www.paundurlic.com/s19vek3.htm
(6). http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm
(7). http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm
(8). http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm
(9). http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm
(10). http://serbianforum.org/threads/uros-knezevic.92615/
(11). http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm
(12). http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm
(13). http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/crkva-za
Напомињем и то, да чланак нема амбицију бити некакав научни или историјски летопис. Моја је поента била у првом “екуменском храму у Источној Србији” који и данас сведочи како сви људи (и конфесије) могу живети у миру и слози, а не да религију користе у некакве ратнохушкачке сврхе и пориве. Ако ме схватате шта хоћу рећи?
Ценим што је П. Дурлић сакупио из етнографије са наших простора, јер сам и лично сакупљао доста сличног материјала. Иако сам знао доста прича о мајданпечкој цркви, сматрао сам релевантнијим држати се дурлићевих извора. Моја је маленкост рецимо, доста сакупљала сличне анегдоте о хомољском “Робину Худу” – Ивану Бабејићу. Такође сам 1993 године из јаме “Фушћајка” извадио, сада већ костуре, лазничког свештеника, иначе руског избеглицу ког је рукоположио арх. Антоније Храповицки, први поглавар новоформиране РПЦЗ (пре мене нико није смео у Лазници нити споменути убиство овог свештеномученика, који је и цркву лазничку подигао, а камоли му свете телесне остатке вадити из некаве бездане јаме). Са свештеником, оцем Јосифом Брагином, у јаму су бачени и његов помоћник Аврам и матушка му Ефидосија. Уредно сам сатавио лазнички летопис 1989 године. Касније када смо пронашли мошти мученика, и то завео у исти. Зашто господине кустосе мајданпечког музеја не пишете и о томе (?), то је исто Ваш крај. Или се варам…? Не морате чак спомињати ни моје “грешно име”, као што га нису смели поменути и њих неколико који о томе већ писаше.
Poštovani g.Lekiću ,
zahvaljujem na Vašim lepim rečima.
Prvi razlog što na ovom slobodnom i otvorenom Potralu TPKNEWS ,
i mnogim drugim takvim društvenim grupama u celom ovom našem regionu Istočne Srbije, od Požarevca,Kostolca i Smedereva pa tamo do Kladova, Negotina, Zaječara i Knjaževca,
često pišem o najstrožije CENZURISANOM ,,Koridoru života,, /,,Zabranjenom koridoru ,, , dakle transevropskom
(Atlantski okean -Crno more) Multimodalnom saobraćajnom koridoru
-Istok (Crnomorskom koridoru) ,
bez koga inače demografska ,ekonomska i socijalna ,
a time i svaka druga,
budućnost ovog regiona Srbije
NE POSTOJI ,
jasan je sam po sebi .
Drugi i istovremeni razlog pisanja o ovom ISTOČNOM TRANSEVROPSKOM GEOSTRATEŠKOM koridoru Republike Srbije je to i još jedan od više od načina precizne i detaljne edukacije građana o ovom transevropskom saobraćajnom koridoru koji
VRAĆA REPUBLIKU SRBIJU NA CENTRALNU GEOSAOBRAĆAJNU POZICIJU ,A TIME I NA CENTRALNU GEOEKONOMSKU POZICIJU ,NA BALKANU I U JUGOISTOČNOJ EVROPI.
Naravno ,ako mislim da imam šta da napišem o Rudnoj Glavi…
ili održivom regionalnom razvoju ovog IZDIŠUĆEG I IZUMIRUĆEG regiona ….
ili o dizanju celog borskog rudnika u vazduh u aprilu
1941 .g pre ulaska Nemaca u Bor ,
inače u tom trenutku vlasništva Nemačkog III rajha ,
što tom događaju daje i poseban istorijsko-pravni status…
a o čemu građani celog ovog regiona i Srbije ne znaju apsolutno NIŠTA ….
jer oni koji su to uradili,
kraljevski inženjerci- komandosi
i borski stručnjaci patriote- komite
nisu bili komunisti…
Pa su ZATO obrisani iz istorije kao i njihov vrhunski patriotski čin i
I NAJTEŽI i EVROPSKI STRATEŠKI vredan udar na Hitlerovu ratnu i mperiju i mašineriju …
Ili o tome da NE POSTOJI mogućnost da novi cijanidni rudnik zlata u Laznici ,preko vodotokova strogo zaštićenih spomenika prirode Beli Izvorac i Valja Prerast, osim Peka i Mlave , preko gornjeg toka reke Mlave ne zagađuje Porečku reku …
ili o tome da nekome odgovara da truje i naliva otrovom milenijumske bratske odnose Srba i Vlaha ,koji se,
kao i isto toliko bratski Srbi i Rumuni ,
a što i sva najnovija savremena DNK genetska istraživanja 100% potvrđuju…
..u stvari jedino razlikuju po tome što jedni ,kao maternji,
neguju i čuvaju jezik naših starosedelačkih predaka ,
a drugi latinski jezik naših romanskih predaka….
ili o napišem JAVNOI TRANSPARENTNO
bilo šta o bilo čemu drugom…
to je sano zato što smatram da je to potpuno normalno i prirodno
u Evropi j 21.veku u kojima je Srbija.
Naravno da danas u našoj zemlji ima i onih kojima se to ne sviđa .
Ali to me u dosadašnjem životu,
kao ni moje prezime od mnogo ,
mnogo ,mnogo vremena pre mene,
nikada nije ni najmanje brinulo…
A o nekom ,bilo kakvom ,
respektu i strahopoštovanju
bilo koje te i takve
i bilo kakve postojeće realnosti koja
potkopava ,satire i uništava Srbiju ..
da i ne govorim….
Moja ,iskreno veoma duga i još nikada prekinuta , porodična tradicija je da sve to i tome slično uvek … preziremo.
Uvek , pa i danas.
Jer kao što Srbija to jeste i uvek će biti , današnji Sultanat Srbistan nije u Evropi.
A mi smo Evropljani…zar ne.
Za kraj i se tiče sistematizacije koju mi predlažete i na čemu Vam zahvaljujem , poštovani g.Lekiću ,
ja nemam apsolutno nikakve političko-stranačke ambicije ,neka dalja stučna priznanja u onome čime se bavim u Srbiji nisu konstituisana ,,a postojeća tipa ,,Privrednik godine ,, ,
,,Najevropljanin sezone ,, ,,,Regionalni reformator Sajma ,, i slična…
me ne inspirišu već uveseljavaju…jer kao i svi u Srbiji ,znam kako se dodeljuju .😀
A i ko bi u celom ovom
IZDIŠUĆEM I IZUMIRUĆEM
ali ipak još uvek GLUVONEMOM
regionu Istočne Srbije ,
u kojoj niko od tradicionalnih i formalnih medija već više godina NE SME da napiše ili izgovori čak ni samo ime svog sopstvenog ,,TRANSEVROPSKOG
(Atlantski okean-Crno more)
,,KORIDORA ŽIVOTA,, /
,,ZABRANJENOG KORIDORA,,…..
ko bi uopšte smeo da objavi gu moju ,,sistematizaciju,, …? 😀
Niko.
Niko…😀😀😀
I to je PRAVA realnost i regionalna i oko svih nas ,oko mene ,oko Vas….
poštovani g.Lekiću.
Jedino možda ovaj Porral TPKNWS…
Ali na njemu ta ,,sistematizacija,,
detaljna,precizna, javna ,transparentna,argumentovana …
i potpisana…
već traje duže vremena…zar ne…😀
Jedino što ta ,,sistematizacija,, …
nije sistematizovana u jednu celinu…
a često ima, kao i ovaj odgovor Vama, ..
i druge slovne greške zbog gužve u tramvaju ili njegovog ljuljanja ,
a iskreno, i ubrzanja u kucanju pre izlaska na sledećoj stanici…😀
Ali ceo narmalan i civilizovan svet zna da je jedini pravi pristup svemu napisanom ili izrečenom:
Potpuno je nebitno je KO piše…
i GDE piše…
i jedino bitno ŠTA piše .
Siguran sam da se i Vi potpuno slažete sa ovim elementarnim civilizacijskim načelom.
Jer civilizacija nije plašljiva.
Srdačan pozdrav Vama poštovani g.Lekiću , i hvala na lepim rečima.
Nenad M.Čolović,sr.
P S..i samo naknadna ispravka u vezi zagađenja i trovanja Porečke reke… preko vodotokova Valja Prerasta i Belog Izvorca i gornjeg toka reke ŠAŠKE …
a ne Mlave …kako je greškom napisano….
Захваљујем г-дин Ненаде, заиста исцрпно и схватам Вашу забринутост. Ваљда ће неко моћи (од надлежних) чути Ваш вапај. На крају још једно Вам питањце упућујем: да ли смо ми скупа били на “Војној вежби” 1984 године у пролеће у околини Сикола, а боравили смо и у Салашу (школи). Заборавио сам име, али презимена “Чоловић” се сећам, тј. старијег водника-поручника мог вода!?
И на крају, први Ваш напис који ме је, благо речено, фасцинирао, био је да сам га прочитао на твитер налогу извесног Дачића (иначе фамилија мојих блиских пријатеља) па ме заинтересовао, посебно тај коридор који треба проћи од Деспотовца преко планинских врхова нетакнуте природе према Бору… Затим Вас срећем овде, на tpknews-у. Случајност или не!?
Вама срдачан поздрав и захвалност порталу “Тополовичких вести”.
Poštovsni g.Lekiću ,
taj nebulozni ,katastrofalnlo štetni i sultanski tzv.,,drumski koridor ,, preko ,
kako vi to slikovito kažete Despotovačkih planina…
kao i dalje preko i drugih planina ….
jer samo prava vazdušna linija između Despotovca i Bora je 53 km…
dok je dužina trase ovog tzv.,, drumskog koridora ,, , naravno , mnogo,mnogo duža…
nacrtan je i proglašen za prioritet …
preko noći i van svih uobičajenih prethodnih razvojnih faza , analiza i procedura ,kao i Strategija i Planova razvoja saobraćaja u Republici Srbiji …
I za njega i njegovo finansiranje i realizaciju je urgentno i odmah,
kao što javnost u Srbije to iz medija i zna, je donet i Lex Specijalis .
Jer je lično – AUTORSKI .
Tačka.
A sada kada smo njegovu suludu trasu
JAVNO I TRANSPARENTNO izbacili iz prostora novog Nacionalnog parka
,,Južni Kučaj/Beljanica ,,…
,po tom za gradnju izuzetno složenom i skupom planinskom terenu, još i je dodatno i enormo produžen.
Samo prvobitna procenjena cena izgradnje celog ovog tzv .,,drumskog koridora,, koju je javno sapštilo nadležno Ministarstvo ,a preneli svi nacionalni mediji , i to bez ovog prethodno navedenog produženja njegove trase je
: od 1,7 MILIJARDI EVRA PA NAVIŠE.
I … TO… tu katastrofalno štetnu ,suludu i POTPUNO MEĐUNARODNO TRANZITNO BEZVREDNU nebulozu od tzv .,,drumskog koridora,,
treba da plate svi građani Srbije.
Pravi NAMENA ,CILJ I RAZLOG nastanka ovog ,,RUDNIČKO-LAZNIČKOG KORIDORA ,, su :
1.) Prvi cilj i namena je TRAJNA ELIMINACIJA SA TERITORIJE Republike Srbije TRANSEVROPSKOG
(Atlantski okean-Crno more)
,,KORIDORA ŽIVOTA,,/,,ZABRANJENOG KORIDORA,,(Multimodalnog saobraćajnog koridora -Istok (Crnomorskog koridora)).
Napomena: Za ovaj cilj istovremeno i na isti način je nacrtan i drugi suludi ,,drumski koridor ,,..tzv . ,,brza saobraćajnica sa 4 saobraćajne trake,, …kroz Đerdapsku klisuru,Nacionalni park Đerdap,UNESCO Global geopark ,,Đerdap…Golubac -Donji Milanovac -Kladovo,142 km ..astronomski-kosmičke cene…J
Jer SAMO JEDAN ovaj prekonoćni tkz,,drumski koridor,, SAM NIJE MOGAO DA POKRIJE IZMANIPJLIŠE, DEZINFORMIŠE UMIRI I KANALIŠE ,
zbog iznenadlog i naglog…
nepominjanja njihovog ,TRANSEVROPSKOG
,,Koridora života,, veoma i rastuće uznemiranu javnost celog ovog regiona Istočne Srbije..
Ali i tu suludu ,nebuloznu sultansku ,,ĐERDAPSKO-KLISURSKU BRZU MAGISTRALU SA 4 SAOBRAĆAJNE TRAKE,, Golubac-Donji Milanovac-Kladivo,142 km,
smo takođe na isti način i potpuno JAVNO I TRANSPARENTNO….eliminisali.
I koji je takođe lična-AUTORSKA.
2.) Drugi cilj i namena je : pravcem na istok ISKLJUČIVO I SAMO povezivanje i spajanje NOVOG RUDNIKA ZLATA (cijanidnog) u reonu sela LAZNICA kod ŽAGUBICE sa njemu potrebnim postojećim tehnološko -prerađivačkim kapacitetims Boru (sada kineski Ziđin )…
a pravcem na istok ,njihovo spajanje i povezivanje sa autoputem Beogrsd -Niš.
Tako da ovaj tkz,,drumski koridor,, NEMA nikakvu namenu ni svrhu usmerenu na regionalni opstanak, oporavak i napredak gradova ,opština,okruga,varoši ,sela i
OPSTANKA naroda CELOG ovog sada galopirajuće IZDIŠUĆEG I IZUMIRUĆEG i u svom najvećem delu našeg POGRANIČNOG regiona Istočne Srbije.
I to danas CEO ovaj region i SVI relevantniu Beogradu…
VEOMA ,VEOMA DOBRO ZNAJU.
A svi znaju…i KAKO to znaju.
Toliko o ovoj temi.
Taj Čolović komandir čete iz Sikola , koga pominje …ne znam o kome se radi , ali on je skoro sasvim sigurno je neki moj rođak, jer svi mi Čolovići ,iako veoma široko raštrkani , smo ista i veoma ,veoma ,veoma stara familija ,
o čemu govore validni istorijski dokumenti pohranjeni u reprezantitivnim muzejima (recimo iz 1710, 1796, 1857 g…) ,a ne samo porodična predanja,
što važi i za još mnoge druge naše familije, od kojih mnoge ,na žalost,
to danas ne više znaju.
Pa je možda ovo prethodno napisano nekima i podsticaj da se i tome malo više posvete u budućnosti…,,Jer ko ne zna odakle dolazi .ne može znati kuda ide…,,
Posebno na brdovitom Balkanu.
Srećom mi neki to znamo..
pa to niti menjamo ..niti preprodajemo.
Meni su inače već decenijama prijatelji
neki od familije Belića iz Sikola ,familija čuvene Čučuk Stane.
Vidim da ste crkveno lice poštovani g.Lekiću , pa mi zato dozvolite samo jedno kratko pitanje ,za koje nisam ni najmanje stručan ….
Danas SVI u ovom regionu znaju šta za demografiju CELOG ovog sada galopirajuće IZDIŠUĆEG I IZUMIRUĆEG regiona Istočne Srbije
(jedini mogući i pravi spas)
znači pomenuti TRANSEVROPSKI koridor
(Atlantski okean-Crno more).
Potpuno je i više nego jasno da to isto znači ovaj ISTOČNI GEOSTRATEŠKI koridor Srbije hnači i za ceo verni narod eparhije i Braničevske i Timočke naše SPC.
Svima je poznato je da svoj blagoslov od visokopoštovanih vladika naše SPC dobijaju mnoge knjige, napori ,aktivnosti projekti… od dobrobiti za narod…
Zaista nisam niti stručan i niti bar malo upućen u ta i takva pitanja .,
pa zato pitam Vas poštovani g.Lekiću ,
da li po Vašem stručnom mišljenju kao teologa i crkvenog lica
TRANSEVROPSKI
(Atlantski okean-Crno more)
Projekat ,,Multimodalni saobraćajni koridor -istok (Crnomorski koridor) ,, zavređuje i zaslužuje takvu pažnju i blagoslov Braničevske i Timočke eparhije naše SPC.. ?
Unapred zahvaljujem na Vašem odgovoru i Vama srdačan pozdrav.
S poštovanjem ,N.Čolović ,sr.
P.S… a kako je ovo slobodan i otvoren i javan Portal, naravno da i svako ko možda misli ima i zna odgovor na ovo moje zaista potpuno laičko pitanje. :
Ako strahovitom i galopirajićom brzinom ,i sve brže i brže,
demografski nestaju stanovnici
celog ovog regiona Istočne Srbije ,o čemu više nego jasno i nedvosmisleno govore svi već objavljeni i potpuno katastrofalni podaci tek završenog Popisa stanovništva Republike Srbije…
koji su istovremeno i u ogromnoj većini i procentu i jedini vernici crkvenih eparhija ovog regiona Istočne Srbije …
kako mogu opstati same te eparhije ?
Unapred zahvaljujem na svim odgovorima . N.Č. ,sr.