Srbija ponovo na ivici ekonomskog ambisa. Američke vlasti zapretile su Narodnoj banci Srbije (NBS) uvođenjem sekundarnih sankcija zbog omogućavanja plaćanja domaćom “dina” karticom na pumpama kompanije NIS, koja je pod američkim sankcijama. Ako se praksa nastavi, sankcije postaju izvesne, tvrde izvori bliski američkim finansijskim strukturama, a prenosi Nova.rs.
Prema informacijama iz vrha vlasti, upozorenje iz Vašingtona već je stiglo u NBS, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da se „nada da SAD neće uvoditi sekundarne sankcije bar do polovine decembra“, dok Srbija, kako je rekao, „ne pokuša da reši problem sankcija NIS-u“.
Ali kako ističu eksperti za međunarodne sankcije, to vreme je gotovo isteklo. „Sekundarne sankcije su pitanje dana.“
Advokat i ekspert za međunarodne sankcije Tomislav Šunjka upozorava da bi uvođenje sekundarnih sankcija Srbiji imalo razorne posledice po finansijski sistem zemlje.
„Ukoliko NIS nastavi da omogućava platni promet DINA karticama, kao i preko gotovinskih transakcija, stoprocentna je mogućnost da će sekundarne sankcije biti uvedene. To znači, potpuni finansijski kolaps Srbije“, upozorava Šunjka.
On dodaje da bi sve zapadne banke koje posluju u Srbiji, po nalogu iz matičnih zemalja, morale da obustave poslovanje, kao i da bi strane osiguravajuće kuće i platni sistemi napustili tržište.
„Ako sankcije pogode Narodnu banku Srbije, svi međunarodni finansijski subjekti koji sa njom korespondiraju, povući će se iz saradnje. To znači isključenje Srbije iz savremenog finansijskog sistema, praktično povratak u ekonomski mrak“, ističe Šunjka.
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) primenjuje sekundarne sankcije prema stranim licima i institucijama koje sarađuju sa entitetima već pogođenim primarnim sankcijama, kao što je slučaj sa NIS-om, čiji je većinski vlasnik ruski Gasprom njeft.
Sekundarne sankcije, za razliku od primarnih, pogađaju i one koji nisu iz SAD, ali indirektno posluju sa sankcionisanim subjektima. U praksi, to znači da bi svaka banka, institucija ili kompanija u Srbiji koja trguje ili razmenjuje sredstva preko NIS-a mogla biti blokirana u međunarodnim transakcijama, uključujući i Poštansku štedionicu, Komercijalnu banku, pa čak i same državne fondove.
Vučić se u izjavi iz Taškenta obratio američkoj strani gotovo molećivo:
„Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije bar do polovine decembra. Pustite nas da probamo da rešimo problem. Ako ih već morate uvesti, najavite bar sedam dana ranije da obezbedimo siguran život i budućnost našim bankama“, rekao je predsednik Srbije.
Ali u praksi, Washington ne čeka molbe, pogotovo kada je reč o ruskom kapitalu i energetskom sektoru.
Podsetimo, nakon što su američke sankcije uvedene NIS-u početkom oktobra, ova kompanija je ukinula plaćanje svim platnim karticama osim DINA i omogućila plaćanje gotovinom, što je američkim vlastima jasan signal da Srbija pokušava da zaobiđe sankcije.
Prema Šunjkinim rečima, to se u međunarodnom finansijskom pravu tretira kao posredno omogućavanje sankcionisanom entitetu da nastavi poslovanje, što je ozbiljan prekršaj.
FINANSIJSKA IZOLACIJA SRBIJE NA HORIZONTU
Ako OFAC odluči da aktivira sekundarne sankcije, posledice bi bile katastrofalne – Srbija bi izgubila pristup međunarodnim platnim tokovima (SWIFT, SEPA, kartični sistemi), strane banke bi blokirale račune i povukle kapital, a građani bi se suočili sa padom dinara, skokom inflacije i haosom na tržištu.
Drugim rečima – sve bi stalo.
Dok režim još uvek pokušava da „balansira“ između Istoka i Zapada, ekonomija i građani se nalaze na ivici kolapsa. Ako Vašington povuče okidač, Srbija bi mogla da se nađe u najtežem finansijskom mraku od devedesetih.
(Tpknews.com/Nova.rs)
