Od Požarevca pa sve do Homolja i Zvižda, od opštinskih kancelarija do kafana u kojima „presudu“ izgovaraju uz špricer – lokalni šerifi Srpske napredne stranke godinama funkcionišu kao mali bogovi, a opštinski budžeti kao njihove kasice-prasice.
Oni ne odgovaraju. Oni zapošljavaju. Oni dele tendere kao špil karata. A za obične građane – strah, ucene i poniženje. Umesto institucija – njihove volje. Umesto transparentnosti – “da ne pitaš mnogo”. Dobro došli u realnost malih sredina u Srbiji, gde je diktatura u prvoj fazi – lična.
Politički analitičari već su napravili podele. Pa evo – da ne kažu da i mi ne pratimo trendove.
Šefovi s terenskim legitimitetom – oni što znaju kad se ko ženio, kome je baba glasala za DOS, i koji automobil vozi novi šef policije. Njih svi poštuju – iz straha ili navike.
Politički kameleoni – jutros naprednjaci, juče demokrate, prekjuče radikali. Za njih je ideologija samo boja na zastavi, a preletanje – sportska disciplina.
Padobranci iz centrale – ljudi bez lokalnog uporišta, ali sa pravim brojem na brzom biranju. Njihovo političko poreklo je – “stranački nalog”.
U koju god grupu da ih smestite, svima je zajedničko jedno – nedodirljivost. Dok se u Beogradu nešto kao i sme, u Petrovcu na Mlavi, Velikom Gradištu, Golupcu ili Kučevu – šef je svetinja. Ili bolje rečeno – sveta krava.
Kada predsednik ne da svoje ljude…onda se lokalni šerifi smeju zakonu. I sudu. I budžetskoj inspekciji. I javnosti. Kada se neki novinar usudi da pita „ko je dobio tender?“ – odgovor je ćutanje. Ili pretnja. Ili krivična prijava zbog “narušavanja ugleda funkcionera”. A ugled? Pa, dovoljno je videti koliko se “slučajno” slikaju pored džipova, skupih satova i novih zgrada. Doduše, zgrade su u imovinskom kartonu tetke iz Kanade.
Ali vetrovi se menjaju… Sve do skoro, delovalo je da će ova “duboka lokalna država” trajati zauvek. Ali, miris straha menja smer. Ljudi više nisu isto uplašeni. U javnosti isplivavaju kompromitujući snimci, poruke, prepiske. Svedoci više ne ćute. Ni aktivisti. Ni građani. SNS više ne drži sve konce, a “mali bogovi” osećaju da im se tron ljulja. Nije to više vreme kada “ako padne Vučić, nećemo mi”.
Jeste, vlast može da padne – ali sad i oni padaju s njom.
Oni koji su mislili da su večni, sada gledaju preko ramena. A mi, kao građani, više ne moramo da ćutimo.
Sada je pravi trenutak da im kažemo – nema više šefova bez kontrole. Ni u Gradištu, ni u Žagubici, ni u Grockoj. Jer ako više nije važno “ko je tvoj”, nego “šta si uradio”, onda ovaj narod ipak ima šansu.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
Gradiste je tuga od opstine. Skupstina je Liguria kuca za krivolovce. Predsednik lovackog drustva je poharao udruzenje, hapsen I pusten . Bez stida se vrati u Skupstinu, cak se Desi da izadje na binu na nekim manifestacijama. Verovatno GA pokazuju deci kakav ne treba da budes. Petrovacje tragedies za sebe. U Kucevu je prakticno nastupila klinicka smart za grad. Doctor umesto to da izleci grad on mu je Dao smrtonosnu dozu leka za autanaziju.
A tek Golubac. Pa Mijović jedino sa groblja ništa još pokrao nije. Njegova alavost nema granica kao ni bahatost. Ali polako se sve ljulja.