Od kada se u manastiru Gornjak pojavilo novo bratstvo iz Tumana, Gornjačka klisura pretvorila se u leglo svega suprotnog monaškom podvigu.
Da podsetimo, po dolasku ovih mladića monaha u manastiru Gornjak otvorena je privatna teretana u samom manastiru za lične potrebe monaštva, došlo je do sukoba oko preuzimanja restorana, do temelja su srušeni novi manastirski objekti kako bi se sazidali veći, pritom bacajući šut direktno u Mlavu, pokušavajući, isto kao u manastiru Tumane, da se srce pravoslavnog života pretvori u mašinu za lično bogaćenje.
Međutim, ovo očigledno nije bilo dovoljno, pa kako saznaje Insajder Mile Sova od izvora bliskih policiji, monasi su nedavno poslali opomenu starom i istrošenom isposniku, koji živi u pećini iznad manastira Blagoveštenje nedaleko od Gornjaka, da se hitno seli iz svoje pećine! Sada kada su monahinje oterane u bolnice i duševne ustanove, ništa im se ne sme naći na putu, pa ni siromašni pustinjak koji živi u brdima.
Svi mi koji prolazimo kroz Gornjačku klisuru obično zastanemo pored čuvene česme ,,Četiri lule” da natočimo vodu, fotografišemo prelepe predele, table i poruke u planini, ne razmišljajući o tome čija ruka održava i brine o ovim mestima. Ne, nije reč o ljudima zaposlenim u opštinskoj ili manastirskoj upravi. Ako obratite pažnju, često ćete u blizini manastira, česme ili reke videti mršavog starijeg čoveka sa malim psom, koji skuplja smeće, sređuje izvore, ili razgovara sa ljudima koji posećuju ova mesta. On će vam reći koja voda je lekovita i pitka, gde su najlepša mesta u planini, kao i šta su ovde radili svetitelji poput Grigorija Gornjačkog i mnogih drugih velikana koji su živeli u ovim brdima.
Njegovo ime je Dušan, on već 20 godina živi isposničkim životom u brdima iznad manastira Blagoveštenje, bez ikakve imovine i prihoda već godinama održava homoljske izvore, kapele, upućuje vernike na manastir Gornjak i čuva manastir Blagoveštenje. Ruke ovog čoveka su tanke, a šake tamne, pune žuljeva od višedecenijskog rada na vrućini i u svim uslovima koje život u planini nosi. Nikada se neće žaliti da mu je teško, jer je to put koji je sam izabrao kada je po blagoslovu patrijarha Pavla pre 20 godina došao da živi pustinjačkim životom i održava gornjačke izvore i manastirske kapele. Ove vredne i namučene ruke uspele su da obnove crkvenu kapelu na izletištu Čvarinac, česmu Četri lule, stepenice iznad manastira Blagoveštenje, deo manastira Gornjak, mnoge planinske izvore, kao i da ispišu table koje upućuju ljude na ova mesta. Ovo radi bez ikakve naknade, vidi to kao svoju ,,svetu dužnost”, a tek poneka vekna hleba koju bi doneli vernici i posetioci, ovom čoveku bila bi dovoljna da već sutra nastavi sa teškim radom. Podelio bi hleb sa psom, zahvalio se i nastavio s poslom.
Ipak, jedna druga ruka bez žuljeva i ogrebotina, ali veoma gramziva i srebroljubiva, ukrašena zlatnim nakitom, a zakleta na siromaštvo, držeći čvrsto volan skupocenog džipa uputila je pretnju homoljskom isposniku da se hitno iseli iz pećine u kojoj živi.
Da li su rezultat Dušanovog višegodišnjeg truda videli kao slasnu priliku za biznis? Šta planiraju da naprave od manastira Blagovesti? Podsetićemo da je ovaj manastir jedan od retkih verskih objekata u Srbiji koji je izgrađen u stilu koji neverovatno podseća na gotski i da svaka modernizacija i komercijalizacija može trajno ugroziti njegovu autentičnost.
Iako se pećina u kojoj isposnik živi nalazi u steni koja je linija razgraničenja između crkvene i državne zemlje, a Dušan ima čak i prijavljeno boravište, usmeno odobrenje stare igumanije, kao i blagoslov vladike Amfilohija, očigledno se našao na putu napretka na kome ljudima koji ne naplaćuju svoj podvig i veru nije mesto.
Većina vernika zna za isposnika Dušana i ono što radi, veruje da je takav čovek otelotvorenje zakletve na večno siromaštvo i biblijskih reči “Besplatno ste uzeli, besplatno i dajte”.
I dok se vladike voze u skupocenim automobilima, ljudi poput ovog isposnika žive u skitima, pećinama, brinu o starim svetinjama i strepe da bi jednog dana sve što rade moglo biti samleveno u prah i pretvoreno u profit.
Za razliku od tumanskih i gornjačkih monaha koji svoje poštenje i isceliteljske moći reklamiraju javno gostujući na televiziji ,,Happy” u društvu starleta, u terminu između rijalitija i dnevnika, ovaj isposnik će odbiti da ga fotogafišete objašnjavajući da to nije dobro za njega, jer živi povučenim, verskim životom. Zato na internetu nećete pronaći njegove fotografije, niti ćete na televiziji videti emisije o njemu, ali svako ko posećuje Gornjačku klisuru, teško će moći da zaobiđe mršavog čoveka sa psom koji sređuje česmu.
Skromnost i gramzivost, velikodušnost i pohlepa, svi ovi kontrasti savršeno su oslikani u nedavnom insistiranju gornjačkih monaha da se ovaj čovek otera sa Homolja. Šta će biti sa starim isposnikom? Da li će sve ono što je uradio biti srušeno poput manastirskih objekata u Gornjaku? Da li tragaju za zakopanim zlatom ili se spremaju da prodaju zemlju rudarskim kompanijama? Hoće li monasi početi da naplaćuju svaki gutljaj šumskog potoka?
Ne znamo, ostaje nam samo da stanemo uz ljude čiji glas niko ne želi da čuje i pokažemo da još uvek ima ljudi koji više cene iskrenost od šake srebrnjaka.
(Tpknews.com/V. Padurian)
Ne volim te iskreno i mnogo puta sam te pljuvao ali za ovo si u pravu, svaka cast !
Dugo se nije ništa pisalo o manastirima Tumane i Gornjak i već sam bio siguran da su novinari TPKNEWS zaplašeni advokatom iz Novog Sada, Biom ili mafijom iz Beograda, kad evo ga Mile Sova i tekst koji pogađa u centar. Bravo Mile, da te nema, trebalo bi te izmisliti.
Nadam se da će i tom zlu (popovskom pohlepnom) doći kraj i da će ih stići Božija ruka. Da li postoje ikakve šanse da narod iz tog kraja stane na stranu isposnika i spreči njegovo izbacivanje?. Volela bi da se ovaj članak nadje i na N1 i NOVU kao i na TV da narod sazna šta se sve po Srbiji radi.