Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je pokazao svoje političko lice puno „brige“ – ali samo kad mu rejting zaškripi. Posle nedavnog hapšenja studenata i građanskih aktivista koji su učestvovali u protestima i blokadama, Vučić je, u intervjuu za svoju medijsku ekspozituru TV Informer, izjavio da je „razmišljao“ da ipak neke od uhapšenih pomiluje.
„To su naša deca“, kaže predsednik koji je do juče poručivao da nema pomilovanja, a danas – eto, možda ipak ima. „Mogu da pređem preko svoje reči da bih drugome spasavao živote“, dramatično je dodao, uz komentar da će uhapšeni „imati mrlju za ceo život“ i „neće moći nigde da se zaposle“.
Dakle, oproštaj iz predsedničke fotelje, ali uz pretnju da se studentima život sistemski uništava. Humanost u službi zastrašivanja.
Najveći apsurd izjave je u trenutku kad Vučić kaže da je predsednik čak i onima „koji tvrde da mu otac nije otac i da je narko-diler“, dodajući da „mora da brine i o njima“. Uz to, optužio je protestante da su „pali pod uticaj propagandne televizije jednog kriminalca“.
Sistemska strategija ostaje ista – diskvalifikacija, žigosanje i veštački moral koji se pojavljuje kad kamera upali crveno svetlo.
Istinski obrt u televizijskoj tiradi nastaje kad Vučić najavljuje da će se država žestoko obračunati sa bilo kakvim blokadama.
“Da ćete da blokirate Kostolac, aerodrom, Gazelu – nećete nikada više. Svi ćete biti pohapšeni, svi. Dosta je bilo te vrste maltretiranja”, poručio je predsednik kao vrhovni komandant – ali više zvuči kao šef obezbeđenja u šoping centru.
Na kraju, režimska briga je uvek uslovna. Umesto državnika koji traži rešenja, građani dobijaju vojskovođu u mirnodopskim uslovima, koji preti svojim narodom i istovremeno nudi milost. Ali milost koja dolazi tek nakon hapšenja, suđenja, omalovažavanja i sistemskog uništavanja.
Ako je ovo briga za „našu decu“, onda zamislimo tek kako izgleda odnos prema onima koji mu nisu „njegovi“.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
