Digla se javnost na krhke noge da brani čast nastavnice engleskog jezika koja je početkom februara ošamarila šestogodišnjeg dečaka u odeljenju Predškolske ustanove “Majski cvet” iz Velikog Gradišta u selu Carevac, jer je navodno bio nemiran i stvari su se “izmakle kontroli”.
Teško je sada uopšte i da se zamisli kako dete od šest godina ostaje u kontroli dovoljnoj da nastavnica ne odlepi “oh my God, crazy boy!” i zalepi mu šamar.
Dete je sve ispričalo roditeljima koji su ga odveli kod doktora gde su mu konstatovane lakše telesne povrede u predelu obraza i uva, koliko je tičerkina ruka zahvatila.
Kako veći deo javnosti brani nastavnicu Luciju Dimitrijević (46)?
Uglavnom sentimentalnim prisećanjima na batine koje su dobijali od svojih učitelja, navodeći do detalja, uz bogat opis kako je izgledao prut kojim su šibani preko ispruženih otvorenih dlanova, koliko su boleli šamari, kome su zbog njih ispadale minđuše od siline udarca, kome je bridelo danima posle lice, kako su klečali na kukuruzima, kako za neurađeni domaći su dobijali šamarčine svi od reda pred tablom, uz masu navedenih daljih ponižavanja… sve to nostalgično romantično opisujući “zlatnim Titovim vremenom”.
Podrška za nastavnicu! A šta je trebalo da uradi ako je dete divlje? Kamo sreće da se sva deca ovako danas vaspitavaju! Dok je učitelj imao šipku u ruke, tad je bilo discipline! I slične reči podrške.
Zanimljiva stvar, kad su ovakve teme zašto se uvek bes i želja za nasiljem usmeravaju na decu? Zašto se sa toliko gneva piše o deci koja su u vrtiću, pa čak i u osnovnoj školi, kao da su u pitanju odrasle punoletne osobe koje su odgovorne za svoje ponašanje? Da li dete od šest godina može da pruži, ispolji, pokaže, kaže, reaguje… drugačije od onoga što vidi, dobija, doživljava kod kuće?
Zašto tičerka stavlja šestogodišnje dete pod kontrolu šamarom? Odrasla, zrela osoba, plaćena da uči engleski decu smiruje njihov nemir šamarom? Zašto nije pozvala roditelje da razgovara sa njima, ukoliko su debili koji je napadaju da ne ume da radi svoj posao i da je njihov sin miran, onda treba da razgovara sa ljudima iz vrtića, ako su alavi na novac pa ne žele da remete broj dece = količina novca, onda se nikako ne spuštaš na nivo nasilnika i ne dopustiš sebi da ti se u ovom kontekstu ime razvlači po novinama, a dlan po detetovom licu. Mnogo je danas nemirne, neposlušne dece koja potiču iz porodica koje to ili bude ili ne umeju da stave u red, ali da li to znači da svaki učitelj treba da zavrne rukave i na svaki nestašluk lupa šamarčine?
Ovde pišemo o detetu koje ima samo šest godina. I pišemo o brojnoj podršci za nastavnicu koja ga je udarila, pa je zanimljivo znati ko su ovi ljudi koji blagonaklono gledaju na vaspitavanje i disciplinovanje udarcima, bilo rukom, lenjirom ili prutom. Da li je moguće da neko misli da je postao bolji čovek zbog batina koje je dobijao? Da je uspeo u životu, dozvao se pameti, postao Čovek jer je u školi i kod kuće dovođen u red batinama?
Nije stvar u tome, stalno se maši poenta. Kada bi svaki roditelj odvojio dnevno bar pola sata da razgovara otvoreno i toplo sa svojim detetom, kada ga ne bi vucarao po tržnim centrima, uvaljivao mu telefon non – stop, prikazivao kako se pozira za mreže, kada bi sa njim provodio vreme, kvalitetno, kada bi razgovarao o detetovim osećanjima (ovde može da se čuje smeh pristalica čelične discipline), kada bi se manje prema njemu ponašao kao prema objektu “ja sam tebe rodila, a ne ti mene”, “ja te lebom ranim, ima da me slušaš”, kada bi se roditelji potrudili da svoje frustarcije i goleme komplekse ne lome preko dece možda bi onda deca bila bolja.
Ovako, kamen se baca na njihova mala leđa, hej, pričamo o detetu od šest godina, radujete se šamaru koje je dobilo, jer samo ga šamar tako osionog i nemirnog može dovesti u red.
Ma jeste li zaista sigurni da ste postali zbog batina bolji ljudi kada ovako nešto podržavate?
Dete od 6 godina seksualno zlostavljalo drugo dete. Zašto drvlje i kamenje na nas koji smo za to da deci ipak treba ponekad i čvrsta ruka. Daleko od toga da se trebaju tući ali ponekad poneka ćuska jedino je što preostaje. Da li ste se zapitali vi koji na sva usta potežete dečija prava, kako je prosvetnim radnicima koji moraju ćutke da podnose da im se učenici, čak i oni iz nižih razreda, unose u lice, da ih psuju i vredjaju. Da im govore kako su njihovi roditelji moćni, bogati i da im niko ništa ne može. Da li znate vi tvorci ovog teksta kako je roditeljima čija su se deca zbog zlostavljanja vršnjaka ubila ili kako se osećaju deca žrtve nasilja? U školi i kući smo dobijali batine zato što smo kao deca pravili nestašluke koji nisu baš bili ni malo naivni. To nam je bilo upozorenje da se to više nikada ne ponovi. A danas, prebiju dete, nastavnika i nikom ništa. Te su maloletni, te imaju dečija prava. A šta je sa pravima žrtava? Da li ste poklanjali toliku medijsku pažnju deci koja u školi u Gradištu trpe razne oblike ponižavanja? Niste jer su to sirotinjska deca. Ovo je garant dete nekog na nivou pa se digla tolika halabuka.
Tolerancija nas je dovela do toga da svaki seljober, skorojević može da digne polnu patku. Na njivu bre!
Kad bi mene dete bilo kojih godina ubolo olovkom u oko zveknula bi mu samar pa bi posle razgovarala sa njim i ostalima. Znam ja dobro po svojoj unuci cemu vode ta tolika decija prava. Kad joj majka nesto zabranila ova joj pretila milicijom. Moja cerka razgovara i objasnjava mnogo toga deci. Jedna sve usvaja od majke. Druga, kao da pricas zidovima. Sve zna bolje i uvek je samo ona u pravu. Nikoga ne uvazava i samo sto nije skocila da tuce majku ali je par puta gurnula vrlo grubo. Deca jesu nezrela ali im bas zbog toga ne treba davati ovolika prava jer ta prava zloypotrebljavaju. Ne vredi pricati sa roditeljima jer vecina dece nebi bila takva da ima kulturne i pametne roditelje. A ima i toga da deca u svojim glavama sve bolje znaju i da su roditelji za njih glupi, zaostali, itd. Cesto se vracam iz grada kad se deca vracaju iz skole i verujte mi svasta sam cula, sto ovde ne mogu da izgovorim, i svasta videla. Svasta i po gradu rade a roditelji to i ne znaju. Tako da vi koji se zalazete za ovolika decija prava samo im cinite medvedju uslugu. Oni to ne cene, smeju se tome sta im je sve dozvoljeno, hvale se time da im nastavnici ne mogu nista. Ovaj mali iz ove price, ocigledno je nevaspitan, razmazen, bogat i raste u nasilnika koji ce jednog dana da postroji i mamu i tatu. Imali smo slucaj da je unuk ubio babu jer mu nije dala novac kad je trazio.
Prema tome vi sto toliko podrzavate decu ste i sami doprineli eskalaciji nasilja kod dece. Nigde u tekstu ne pomenuste da su se decaci celog casa tukli i da je decak ubo nastavnicu olovkom u oko. Da je oslepela vi bi ste rekli, pa deca su to. A jeste li vi doziveli nasilje od dece? Da li se vi bojite da udjete u odeljenje, ili da odete kuci? Ako se ovako nastavi ostacete bez nastavnog kadra a onda cete da se cudite sto ih necete imati. Ovaj decak od 6 godina ubo nastsvnicu u oko, a sta ce da radi kad poraste?