Kada god u Srbiji čujete reč „reforma“, znajte da neko nešto, ili prodaje, ili sakriva. A najnoviji hit na tržištu državnih trikova zove se – pretvaranje javnih preduzeća u društva sa ograničenom odgovornošću – DOO.
Na prvi pogled, deluje moderno. Efikasnost, tržišna logika, evropski model… ali ako se malo zagrebe po površini, iza te „reformske“ fasade, krije se još jedan dobro uigran mehanizam za neometanu kontrolu, raspodelu plena i skriveno pranje javnog novca.
Javna preduzeća obavezuju zakoni, javne nabavke, izveštaji, nadzor, transparentnost. Kada postanu DOO, sve to odjednom „nije primenljivo“.
Šta to u praksi znači? Više ne moraš da kažeš kako troše, s kim sklapaju ugovore, kolike su im plate i zašto bratančeva firma dobija sve poslove.
U prevodu – radimo šta hoćemo, niko ne pita ništa.
Kada JP postane DOO, onda je lako uvesti „strateškog partnera“, prodati 10%, pa 20%, pa 49% udela, pa u jednom momentu – ode ceo sistem u privatne ruke. Bez tendera, bez otpora, bez javnog nadzora. Javna imovina – privatna dobit.
Umesto konkursa, tražene stručnosti i biografije, u DOO se sve rešava interno. Direktor postavlja kumu, kum kumu, kumovi svi dobijaju poslove. A na upravnim odborima – partijska kasta, spremna da glasa za sve što treba. Najbolje je kad glasovi stignu čak i pre sastanka.
Umesto transparentnih budžeta, dobijamo „interne finansijske akte“. Izveštaje vide samo oni koji treba.
Javnost? Neka se zabavlja na TikTok-u.
Bonusi, ugovori, konsultantske usluge i fiktivne nabavke, sve u skladu sa zakonom… zakona koji više ne važi.
Ključna prednost DOO statusa je u samom imenu – ograničena odgovornost. To u prevodu znači – ako nešto krene naopako, odgovara se samo do visine osnovnog kapitala. Ali ako se nešto „krene“, itekako može da se izvuče maksimum. Javni resursi, javni novac, javna infrastruktura, sve na raspolaganju. Samo što više nije javna stvar.
Epilog? Javna preduzeća postaju DOO da bi se trošilo bez nadzora, zapošljavalo bez pitanja, prodavalo bez otpora, delio profit među podobnima. A sve to pod firmom „reforme“ i „efikasnosti“.
Dobro došli u Srbiju, gde se javni interes sve češće pretvara u ograničenu odgovornost – i neograničenu štetu.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
