Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo pokušava da se predstavi kao “spasilac nacionalnih interesa”, a u stvari vodi dvostruku igru na energetskom tržištu.
Kako pišu Večernje novosti, Vučić je na nedavnom sastanku sa predsednikom Upravnog odbora “Gaspromnjefta” Aleksandrom Djukovom i zamenikom ministra energetike Rusije Pavelom Sorokinom izneo predlog da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Ideja je da, kada se “međunarodna situacija normalizuje”, taj paket akcija bude vraćen Moskvi.
Drugim rečima – Vučić bi da “sačuva” ruske pozicije tako što bi privremeno prebacio sve pod srpsku kapu.
Ova ponuda, prema pisanju beogradskog dnevnika, izneta je u trenutku kada su odnosi Rusije i Zapada pod najvećim pritiskom zbog rata u Ukrajini i sankcija. Vučić, poznat po političkom balansiranju, sada pokušava da odigra ulogu “mosta” između Moskve i Evrope, ali u praksi to izgleda kao pokušaj da Srbija preuzme ulogu čuvara ruskih interesa.
Prema nezvaničnim saznanjima koja prenose Novosti, ruska strana nije preterano oduševljena Vučićevim predlogom. Naprotiv, u Moskvi se sve više naginje ka rešenju da se njihov udeo u NIS-u proda trećoj strani. A kao jedna od opcija pominju se, Amerikanci.
Ova informacija otvara Pandorinu kutiju pitanja – kako bi izgledalo ako bi strateška energetska kompanija u Srbiji prešla u ruke onih koje vlast u Beogradu svakodnevno optužuje za “antisrpsko delovanje”?
NIS, koji je već godinama pod dominantnim uticajem ruskog kapitala, sada se našao u svojevrsnom limbu. Vučić bi da ga “sačuva” za Ruse, Rusi bi da ga prodaju dalje, a Amerikanci čekaju šansu da preko energetskog sektora učvrste svoj položaj u regionu. Srbija, umesto da bude igrač, ponovo je samo polje na kome se prelamaju interesi velikih sila.
Paradoks je očigledan – dok Vučić pred kamerama grmi protiv Zapada, iza zatvorenih vrata pravi kombinacije koje bi Amerikancima širom otvorile vrata u srpski energetski sektor. Njegova politika “i Rusija i Amerika” sve više liči na akrobaciju bez sigurnosne mreže.
I dok Vučić balansira, Moskva kalkuliše, a Amerikanci čekaju, jedno je sigurno – građani Srbije će ponovo biti ti koji će platiti cenu. Ko god na kraju postao vlasnik NIS-a, ceh će se preliti na pumpe, kroz više cene goriva i energenata.
NIS je ponovo postao valuta u globalnoj trgovini interesima, a Srbija, umesto da vodi suverenu energetsku politiku, ostaje samo predmet nadmetanja Moskve i Vašingtona.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
