U zemlji gde su proročanstva političara tačnija od vremenske prognoze, premijer Srbije Miloš Vučević sa zebnjom gleda ka kalendaru – bliži se 15. mart, dan koji, po svemu sudeći, u režimskim krugovima izaziva ozbiljnu strepnju.
Na poslednjoj sednici vlade, predsednik Aleksandar Vučić, poznat i kao čovek koji uvek zna nešto što narod ne zna, podelio je sa ministrima informacije toliko zabrinjavajuće da je Vučević, u vidno uznemirenom stanju, izašao pred medije. Ono što je čuo bilo je toliko strašno da se plaši da su nedavni događaji samo uvod u haos.
Premijer se naročito osvrnuo na blokade RTS-a i RTV-a, gde su građani, valjda potpuno neopravdano, pokušali da izraze svoje nezadovoljstvo. “Predsednik gostuje, a vi blokirate”, zavapio je Vučević, zgrožen time što neko ne želi da konzumira još jednu epizodu Vučićevog beskrajnog rijalitija. Naravno, kako to obično biva, svaki protest u Srbiji mora biti unapred diskreditovan – sve su to “lažni povodi i lažne tenzije”. Jedini pravi problemi su, po svemu sudeći, oni koje režim sam definiše.
Još tragičnija bi bila sudbina jednog žandarma ispred RTS-a, koji je, da je kojim slučajem stradao, verovatno bio unapred osuđen da bude kriv – jer, kako reče Vučević, u ovoj zemlji se nekako uvek ispostavi da policajac koji “štiti zakon” postane nasilnik. Srećom, žandar je prošao bez ozbiljnih posledica, ali režim očito nije.
Jedan od većih šokova za premijera bila je izjava bivšeg predsednika Borisa Tadića, koji se usudio da kaže nešto što se vlastima nije dopalo. Vučević je to protumačio kao otvoreni poziv na haos i nasilje. Možda mu je promaklo da upravo oni, koji u Srbiji drže sve poluge moći, već godinama uspešno proizvode i jedno i drugo.
Posebno ga je zabolelo što je Tadić, zamislite, sugerisao da bi građani mogli izaći na ulicu i obračunati se s policijom! Vučević je odmah povukao paralelu s Nemačkom i Francuskom, pitajući se kakva bi tamo bila reakcija. Pa, premijeru, možda bi reakcija u tim zemljama bila takva da vlast ne bi tretirala sopstvene građane kao neprijatelje države. Možda bi imala medije koji izveštavaju objektivno, a ne kao PR službe vlasti. Možda bi policija služila narodu, a ne režimu. Ali, to su već detalji.
PAKUJTE KOFERE – NEKO SIGURNO ODLAZI
I onda, kao šlag na tortu, Vučević šalje dramatičnu poruku: “Zakon mora da se poštuje, a ko ne poštuje – neka pakuje kofere!” Sad, pitanje je samo – ko tačno treba da ih pakuje? Da li su to oni koji su pokrali budžet? Oni koji već godinama sistematski urušavaju institucije? Oni koji organizuju izbore kao da su festivali prevara? Ili oni koji protestuju jer ne žele da žive u autokratskom blatu?
Ako je iko u Srbiji već spremio kofere, to su upravo oni koji najglasnije prete odlascima. Jer, kada dođe dan kada pravda zakuca na vrata, zna se ko prvi beži iz države. A 15. mart možda neće doneti kataklizmu za narod, ali za neke bi mogao biti jako nezgodan datum.
Pakovanje je, kažu, umetnost. Neki pakuju kofere za odlazak iz zemlje jer ne vide budućnost. Drugi ih pakuju jer osećaju da im se budućnost bliži. Ipak, jedina sigurna stvar u Srbiji je – što više vlast paniči, narod treba da bude sigurniji da je vreme za promene.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
