Novi dalekovod preko Dunava, koji povezuje Veliko Gradište i Belu Crkvu, izazvao je negodovanje meštana i dela stručne javnosti, jer su čelične konstrukcije – sa obe strane reke – postavljene na dva arheološka lokaliteta koji datiraju još iz rimskog perioda.
Reč je o ostacima tvrđave Lederata, na stenovitom platou kod Rama, te Sapaje – jedne od retkih tvrđava na levoj obali Dunava čiji se temelji nalaze na poluostrvu prekoputa Stare Palanke. I, nezadovoljni ljudi ne osporavaju važnost dalekovoda koji će u obe opštine rešiti višedecenijski problem napajanja strujom tokom kvarova i remonta, ali im smeta način na koji je to urađeno.
Pritom, Lederata je spomenik kulture od velikog značaja, relativno očuvan i istražen, dok je Sapaja, nažalost, već pretrpela ozbiljne posledice izgradnjom kanala Dunav-Tisa-Dunav i hidrocentrale “Đerdap”, pa se njen veći deo sada nalazi pod vodom. Ipak, mnogi tvrde, moralo je da se nađe drugo rešenje.
U “Elektromreži Srbije” koja je izgradila dalekovod, međutim, kažu da nisu imali alternativu, osim da odustanu od projekta čiju je mikrolokaciju odredio položaj postojećih transformatorskih stanica u Velikom Gradištu i Beloj Crkvi. Istovremeno, zbog blizine granice sa Rumunijom, da bi ostao u našim granicama, dalekovod nije mogao da “ide” prečicom. U saopštenju se navodi i to da su pribavljene sve potrebne dozvole, kao i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu i Pančevu.
Visokonaponski dalekovod preko Dunava, jačine 110 kilovata, koštao je više od tri i po miliona evra, a – osim za krajnje potrošače u dva mesta – značajan je i za veliki broj vetroelektrana u južnobanatskom regionu, koje će tako moći da plasiraju svoju energiju.
(Tpknews.com/Novosti)
