Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dao je zeleno svetlo za nove izmene dva ključna zakona – Zakona o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o sudskim taksama. Suština? Još jedan udarac po džepu građana, upakovan u priču o „neophodnim prilagođavanjima“.
Predstavnik Ministarstva pravde Jovan Ćosić pokušao je da zakrpi rupe u objašnjenju, navodeći da su „sitne korekcije“ poslednji put rađene još 2009. godine. Pa je, kaže, sada „vreme da se reaguje“ – jer, eto, inflacija, rast cena i većih primanja. Logika je besprekorno pravosudna – ako su građanima računi porasli, zašto ne bi i država povisila takse?
Posebno zanimljivo deluje podatak da će 30 odsto naplaćenih taksi ići za „poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu“. Dakle, sudovi će od sada zvanično zarađivati na suzama građana. Što više tužbi, više para. Što veća muka, bolja plata. Pravosudni kapitalizam u punom sjaju.
Šlag na tortu dolazi u obliku „socijalne brige“ – Ćosić je istakao da „postoje odredbe u zakonu koje predviđaju oslobađanje od plaćanja taksi“. To, naravno, zvuči lepo na papiru, ali u praksi znamo da osloboditi nekoga takse u Srbiji znači, imati telefonski broj u pravoj fioci.
Kao šlag na već ustajalu tortu, Odbor je podržao i set međunarodnih sporazuma o „razmeni podataka i pravosudnoj pomoći“ sa Kinom i Mađarskom. Lepa fasada za javnost, dok se ispod tepiha i dalje mulja sa izvršiteljima, sudijama i advokatima koji godinama žive od sistemske korupcije.
Jer, da se ne lažemo – pravosuđe u Srbiji odavno nije stub pravde, već stub zarade. I dok narod na rubu egzistencije traži pravdu u sudnici, iza zatvorenih vrata kroje se propisi koji građanina guraju još dublje u dužničko ropstvo.
Jedina svetla tačka u čitavom predlogu jeste odredba da jedina nekretnina do 60 kvadrata ne može biti predmet izvršenja. No, i tu iskustvo uči – papir trpi sve, a izvršitelji uvek pronađu način da „pogreše“ adresu.
U prevodu – pravda se i dalje meri novčanikom, a svako novo „povećanje taksi“ samo cementira činjenicu da u Srbiji pravosuđe nije servis građana, nego privatni biznis korumpiranih pravosudnih lopova.
RREAKCIJE IZ OPOZICIJE I STRUČNE JAVNOSTI – “ZAKONI PO MERI SUDSKIH KASTA”
Nove izmene zakona izazvale su burne reakcije i van skupštinskih klupa. Iz redova opozicije poručuju da se ovim potezom “pravda pretvara u luksuznu robu”, dostupnu samo onima koji imaju dovoljno novca da je plate.
„Ovim zakonom Ministarstvo pravde otvara vrata za dalje bogaćenje pravosudne elite. Dok građani jedva preživljavaju, sudske takse skaču za 50 odsto! To nije reforma, to je legalizovana otimačina“ izjavio je jedan od opozicionih poslanika koji je tražio da se zakon povuče iz procedure.
Slično mišljenje deli i deo stručne javnosti. Pravnici upozoravaju da povećanje taksi direktno ograničava pristup sudu, što je u suprotnosti sa Ustavom i osnovnim načelima pravne države.
„Država mora da obezbedi da pravda bude dostupna svima, a ne samo onima koji mogu da plate ulaznicu. Ako se pravosuđe finansira na račun obespravljenih, to više nije pravosuđe, već biznis model“ ističe jedan požarevački advokat za TPK News.
Između redova, postaje jasno – sistem se ne reformiše, već se učvršćuje. Oni koji su se već obogatili na tuđoj nevolji sada sebi dižu platu na leđima građana koji će ubuduće dvaput razmisliti pre nego što potraže pravdu.
Jer u Srbiji 2025. godine – pravda nije slepa, nego dobro tarifirana.
(Tpknews.com/@Jelena I.)
