Dok Srbija tone u korupciji, zarobljenom pravosuđu i kontroli medija, Evropska unija pušta 51,7 miliona evra u džepove Aleksandra Vučića i njegove naprednjačke koalicije. I sve to pod etiketom „Plana rasta za Zapadni Balkan“.
Umesto da stane na put jednoj autoritarnoj vlasti koja uništava institucije i prodaje demokratiju na kilo, Evropska komisija otvara novčanik – i to širom. U srpski budžet je već prispela prva tranša takozvanog „pretfinasiranja“ u iznosu od 51,7 miliona evra, i to kao „povoljan zajam“. Da stvar bude apsurdnija, dodatnih 59 miliona evra, u vidu grantova i kredita, ubrzo stiže kroz isti kanal – Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
EU novac u službi političke stabilnosti – ali za koga? Zvanično, ovaj novac treba da podrži reforme u oblasti vladavine prava, poslovnog okruženja, zelene i digitalne tranzicije. U praksi – podržava političku mašineriju SNS-a, koja sve te pojmove gazi iz dana u dan.
Podsetimo, isti taj režim je potpuno partizovao sudstvo i tužilaštva, zabetonirao medijski mrak, stegnuo omču oko slobode govora, i sve to dok nam građani beže iz zemlje u talasima.
Reforme po meri Vlade – ili po meri EU birokratije? Iz EU poručuju – “Buduće isplate će zavisiti od ispunjavanja reformskih koraka.” Ali o kakvim reformama je reč kada skupština Srbije bez javne rasprave ratifikuje sve što Vučić potpiše? I ko to procenjuje ispunjenost uslova – isti oni koji godinama „posmatraju“ zarobljavanje države?
Iskustvo nas uči da svaki evro koji uđe u sistem pod kontrolom SNS-a na kraju završi kao podrška stranačkim infrastrukturama u unutrašnjosti, sredstva za „zapošljavanje“ stranačkih kadrova u javnom sektoru, Ili kao faza 1 za novi projekat u kom će najviše zaraditi firme bliske vlasti.
PLAN RASTA ILI PLAN OČUVANJE VLASTI?
Uporedo s ovom isplatom, Evropska komisija je slična sredstva već uplatila i drugim zemljama regiona – Severnoj Makedoniji (24,4 miliona), Albaniji (30 miliona), Crnoj Gori (12,5 miliona). No, dok te zemlje bar povremeno pokušavaju reforme, u Srbiji vlast ide u kontra-reforme – nazad u jednopartijski sistem.
Kosovo čeka ispunjenje procedura, Bosna čeka formalnu agendu. Srbija? Ona čeka novu tranšu – jer „stabilnost“ mora da se plaća.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
