Od početka godine zabeleženo je više desetina napada na policajce širom Srbije, a ne prođe dan bez incidentnih situacija i huligana spremnih da nasrnu na uniformu.
Kada se slučaj napada na policiju konačno nađe pred sudom, najčešće se završava tako što okrivljeni plati takozvani oportunitet. U praksi to znači da su građani slobodni da šamaraju i udaraju policajce, a da ih to „zadovoljstvo“ košta 200 evra. Na taj način, umesto da deluju i preventivno i zaštitnički prema policiji, sudovi deluju stimulativno prema nasilnicima.
Od fizičkih napada na policiju, učestaliji su verbalni, dok sistem se mnogo efektnije nosi sa psovkama, uvredama i pretnjama, nego sa batinama.
U ovom slučaju, prekršajni sudovi su veoma ekspeditivni i brzi, pa se slučajevi završavaju gotovo odmah uz visoke, odnosno odgovarajuće novčane kazne, koje se u slučaju da okrivljeni odbije da plati, odmah zamenjuju za zatvorske.
Do sada svi napadi na policiju nisu izolovani incidenti, već deo kontinuiteta, prvenstveno kao zaostavština iz vremena vladavine Demokratske stranke.
U tom vremenu su, radi navodnog usaglašavanja sa evropskom praksom, rađene ozbiljne kampanje protiv takozvane policijske represije i posebne zvanične ili nezvanične obuke policajaca, sudija i tužilaca, gde građanin mora biti u potpunosti zaštićen. Kao i sve drugo, tako je i ovo otišlo u krajnosti, pa su nasilnici postali „beli medvedi“, a policajci „lovina za odstrel“.
DRŽAVA GODINAMA OKRETALA GLAVU OD PROBLEMA
Još od petooktobarskih promena, svaka vlast je posle napada na policiju koji zatalasaju javnost ispaljivala floskule kako je „napad na policajca napad na državu“, ali osim demagoških parola, konkretnih promena nije bilo. Ipak, od početka ove godine vidi se kolko tolko, pomak u zaštiti integriteta uniforme.
TPKNEWS