NEDELJNI “ROBOVSKI DEFILE” U KUČEVU: SNS radnici umesto odmora, na ulici sa transparentima

U hrišćanskom svetu nedelja je dan odmora, bogosluženja, zajedničkog porodičnog ručka, druženja sa rodbinom i prijateljima, odlaska u prirodu, restoran ili kafić. Međutim, ta pravila očigledno ne važe ukoliko ste zaposleni u javnim institucijama opštine Kučevo.

Oni koji vam pred svake izbore kucaju na vrata i mole vas da podržite Srpsku naprednu stranku kako bi sačuvali svoja radna mesta, u nedelju su , zajedno sa roditeljima i grupicom Bulajevićevih penzionera, ponovo bili na ulicama Kučeva. Tužni “robovski” skup, sa već viđenim transparentima “Ne damo Srbiju”, “Hoću mir” i “Kučevo protiv blokada”, pokazao je svu apsurdnost političkog marketinga SNS-a.

Ali kome to oni ne daju Srbiju? Protiv kojih blokada se bori Kučevo? Kakav mir traže, kada su u popodnevnim i večernjim satima ulice Kučeva prazne, osim ponekog slučajnog prolaznika i pasa lutalica?

Da li demonstranti poručuju da građani koji ne podržavaju SNS treba da napuste Kučevo, pa da ostanu sami? Ne shvataju, ili neće da shvate, da ako nema naroda – neće biti ni njih, ni njihovih “radnih mesta”. Jer ti poslovi postoje zahvaljujući građanima, a ne obrnuto.

U Kučevu, kao i širom Srbije pod Vučićevom autokratijom, postala je praksa da, ukoliko ne želite da izgubite posao u javnom sektoru, morate da ispunjavate naređenja svojih nadređenih – predsednika opštine Nenada Mikića-Robijaša, predsednika skupštine Dragana Milosavljevića-Šuše, i ostalih lokalnih “moćnika”.

To podrazumeva putovanja autobusima na Vučićeve mitinge širom Srbije, proteste protiv “blokada” kojih nema, poslušno zaokruživanje vladajuće partije na glasačkom listiću, obezbeđivanje dvadesetak sigurnih glasova i, što je najvažnije – ćutanje. Neposlušni su odmah obeleženi i skrajnuti.

Tako vlast u Kučevu jasno poručuje – zaposleni u javnom sektoru su vlasništvo Srpske napredne stranke.

Dok većina građana sve dublje povija kičmu pred “Robijom”, “Šušom”, “Cikutarom”, “Acom Karatistom” i “Zucijem”, opštinski aparat vešto koristi resurse opštine za lične privilegije i sigurnu egzistenciju svojih porodica.

Svako od nas, bilo da kupuje hleb ili sipa gorivo, kroz poreze i PDV puni kasu države – iz koje se isplaćuju plate zaposlenima u javnom sektoru. Ali umesto da ti ljudi budu ljubazni i rade po zakonu, oni su postali produžena ruka kučevačke “elite propasti”.

Ozbiljno pitanje nadvilo se nad Kučevom – koliko su zaposleni u javnom sektoru uopšte kvalifikovani i po kojim kriterijumima su primljeni?

Sve češće se na ulicama čuje priča da su radna mesta u opštini kupljena – po cenama od 3.000 do 7.000 evra. Kao “prodavci” se pominju čak i dvojica predsednika opštine – jedan iz senke, Aleksandar Perišić, i zvanični, Nenad Mikić. Ako je to tačno, onda nije u pitanju samo korupcija, već i otvorena trgovina državnim interesima.

NA KRAJU – ZBOG ČEGA ONI PROTESTUJU?

I dalje ostaje nejasno – protiv čega ustaju radnici opštine, JKP Kučevo, Doma kulture, Biblioteke, Doma zdravlja, Centra za socijalni rad i Doma za stare?

Da li oni žele da Kučevo ostane nerazvijeno, bez fabrika i novih radnih mesta? Da se gase škole, mesne zajednice, policija, sud i katastar? Da Kučevo izgubi status opštine?

Ako je to cilj njihovih šetnji i transparenata – onda je to borba protiv budućnosti Kučeva, a ne “za Srbiju”.

(Tpknews.com/@I.M.S.)