Dok Vašington tvrdi da su sankcije NIS-u „usmerene protiv Rusije, a ne Srbije“, realnost kaže suprotno, gorivo će da poskupi, rafinerije će da rade na rezervama, a građani Srbije će ponovo da ispaštaju zbog tuđih geopolitičkih igara. Američka diplomatska retorika zvuči uglađeno, ali efekat na terenu je bolna istina koju ne može da prekrije ni najbolji PR iz Stejt departmenta.
Ispod slojeva diplomatske šminke i političkih floskula, teško je ne primetiti ironiju u saopštenju Stejt departmenta – „Sankcije su usmerene protiv Rusije, a ne protiv Srbije.“ Lepo zvuči na papiru, ali dok američki zvaničnici pišu o „energetskoj nezavisnosti Srbije“, rafinerije već prave planove kako da prežive do sledeće isporuke nafte.
Sjedinjene Države su, podsetimo, 9. oktobra uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), pozivajući se na činjenicu da je ova kompanija pod kontrolom ruskog Gasprom njefta, koji ima vlasnički udeo od 44,9 odsto. Država Srbija drži 29,9 odsto, dok ostatak pripada malim akcionarima.
„U duhu saradnje sa Srbijom odložili smo primenu sankcija skoro devet meseci“, navodi se u odgovoru Stejt departmenta dostavljenom portalu Nova.rs. Prevedeno sa diplomatskog jezika – Vašington je samo čekao zgodan trenutak.
U saopštenju dalje piše da je ovo „prilika za Srbiju da postigne veću energetsku nezavisnost i snažniju ekonomsku budućnost“. Lepa PR konstrukcija, samo što u realnosti Srbija već deceniju i po gradi svoju energetsku infrastrukturu na ruskoj tehnologiji i kapitalu. Sada, kada se to treba „odseći“, niko ne nudi ni konkretan plan ni alternativu, osim, naravno, maglovitog obećanja o „investicijama i prosperitetu u regionu“.
Stejt department čak izražava zahvalnost na „koordinaciji sa srpskim partnerima“ i „posvećenosti predsednika Vučića“. Diplomatski kompliment ili politička uteha, prosudite sami. Jer dok u Vašingtonu govore o „diverzifikaciji energetskih izvora“, Beograd broji dane do 1. novembra, kada, prema procenama, NIS bez dodatnih zaliha ostaje bez nafte za proizvodnju.
Američki zvaničnici poručuju da „uklanjanje ruske kontrole nad NIS-om povećava energetsku bezbednost Srbije“. U praksi, to znači da će Srbija morati da pronađe novog strateškog partnera, najverovatnije sa Zapada, po uslovima koji će, kao i uvek, biti sve samo ne povoljni.
Na kraju, citat koji odlično oslikava ton američkog saopštenja:
„Kao što je rekao sekretar Marco Rubio, posvećeni smo obostrano korisnom odnosu sa Srbijom koji pokreće ekonomski rast i koristi građanima obe zemlje.“
Drugim rečima – Srbijo, poslušaj i prilagodi se. Jer iako sankcije „nisu protiv tebe“, tvoja privreda, tvoj budžet i tvoji građani su ti koji će trpeti posledice.
Dok Stejt department piše o „partnerstvu i prosperitetu“, NIS balansira između ekonomskog opstanka i političkih pritisaka. I kao i mnogo puta do sada, Srbija ponovo služi kao tabla za geopolitički bilijar, gde velike sile igraju, a kugle su, nažalost, naši resursi i naši računi za gorivo.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
