Od 1. oktobra Srbija ulazi u najopasniju energetsku krizu u poslednjoj deceniji. Naftna industrija Srbije (NIS), u kojoj većinski paket drži ruski Gasprom, od tog datuma zvanično pada pod sankcije Zapada. Američka administracija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, produžila je “rok milosti” za svega četiri dana, od 27. septembra do 1. oktobra, a posle toga slede blokade finansijskih tokova i zabrane poslovanja.
„Mi smo kolateralna šteta odnosa između Amerikanaca i Rusa, Zapada i Rusa. Cena koju ćemo platiti biće izrazito visoka“, poručio je Vučić, naglašavajući da Srbija trpi udar zbog vlasničke strukture NIS-a, formirane još 2007–2008. godine.
Odluka o sankcijama znači jedno – drastično poskupljenje goriva. Zabrana finansijskih transakcija blokira normalno funkcionisanje NIS-a, od nabavke, preko distribucije, do isplate plata radnicima. Vučić je otvoreno priznao da država ulazi u period ozbiljne energetske neizvesnosti:
- Problemi sa isplatama plata i poslovanjem – finansijski tokovi mogu biti presečeni.
- Skok cena goriva – benzin i dizel postaće luksuz, a transport robe poskupeće preko noći.
- Lančana reakcija – rast cena osnovnih proizvoda i udara na već osiromašene građane.
„Sve što sam molio, hteli su da ukažu poštovanje i da odlože sankcije još četiri dana, kako bi se eventualno olakšale isplate zaposlenih. Možda se do 1. oktobra desi neko čudo“, rekao je Vučić, ali je jasno stavio do znanja da čuda nisu realna valuta na globalnom tržištu energenata.
Predsednik upozorava da Srbiju očekuje „teško vreme i teška zima“, ali da će država pokušati da održi stabilnost. Ipak, i najoptimističnije prognoze ne mogu sakriti činjenicu da sankcije NIS-u znače udar na politički, ekonomski i socijalni sistem zemlje.
Građane Srbije sada čeka pitanje dana – koliko dugo mogu izdržati nove udare inflacije i rastuće cene osnovnih životnih potrepština? Država obećava „topla domaćinstva i sigurno snabdevanje energentima“, ali iskustvo nas uči – kad se politika i geopolitika upletu u džepove građana, cena je uvek previsoka.
DIPLOMATSKA POZADINA
Vučić se pre objave odluke sastao sa britanskim državnim sekretarom za pravdu i potpredsednikom vlade Dejvidom Lamijem u zgradi UN u Njujorku. Susret je, međutim, više ličio na formalnost nego na realnu šansu da se nešto promeni. Srbija ostaje usamljeni igrač na tankoj liniji između Istoka i Zapada, a građani su ti koji plaćaju račun.
Od 1. oktobra gorivo u Srbiji postaje pitanje političke matematike, a ne tržišne logike. Dok vlast priziva „čuda“, građani mogu da se spreme na praznije novčanike, skuplje pumpe i zimu u kojoj će svaka litra goriva biti važnija nego ikad.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
Šta će Srbiji gorivo kad je Vučić obećao leteće automobile.
Ako i treba.