Najbolji teniser svih vremena vraća se na teren, ovog puta na turniru u Šangaju. Ali dok se u svetu priča o njegovim forhendima i servisima, u Srbiji se vodi druga, mnogo mračnija utakmica, ona u kojoj Novak Đoković, najvoljeniji sin nacije, postaje persona non grata u sopstvenoj zemlji.
Britanski Miror poslednji je povukao crtu i stavio na sto genezu problema zbog kojih Đoković sve manje sebe vidi u Beogradu, a sve više u Atini.
„Sve je počelo kada je Novak na društvenoj mreži podržao zahteve studenata Vladi Srbije, nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Napisao je da veruje u mlade, u njihovu želju za boljom budućnošću, i da zaslužuju razumevanje i respekt“, piše Miror.
Ali ono što bi u svakoj normalnoj zemlji bilo pozdravljeno kao moralni čin, u Srbiji je pokrenulo lavinu.
Kada je 24. marta, na jednom od najvećih protesta u istoriji Srbije, objavio fotografiju sa rečima „Istorija, neverovatno“, režimski mediji su krenuli u frontalni napad. Odjednom je „ponos Srbije“ postao „sramota“ i „lažni patriota“.
Kako piše Miror, Đoković je imao jasnu viziju – po završetku karijere želeo je da se vrati u Beograd, gde je kupio veliki stan, i da deo vremena provodi na svom imanju u Vrdniku.
Ali režim je imao drugačije planove. Turnir u organizaciji njegove porodice praktično je prognan u Atinu, a pritisak na Novaka bio je toliki da je morao da razmotri i životne odluke. Decu je upisao u britansku školu u Glifadi, južnom delu Atine, a grčki mediji pišu da će se porodica Đoković tamo nastaniti trajno.
„Iako ima nekretnine u Njujorku, Monaku i Marbelji, Novakovo srce je u Srbiji. Tu je hteo da se vrati i da živi sa porodicom. Međutim, problem sa Vladom Srbije prekinuo je njegov san o povlačenju i životu u Beogradu“, zaključuje Miror.
I tako dolazimo do paradoksa – čovek koji je Srbiju proslavio više nego svi njeni političari zajedno, sada je na ivici da iz nje bude prognan. Ne od strane naroda, već od vlasti i njihovih poslušnih medija.
Možda Novak u Šangaju traži još jedan trofej, ali prava pobeda bila bi kada bi mogao mirno da se vrati kući. U Srbiju. U zemlju koju voli – i koja ga, čini se, sve manje zaslužuje.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
