Kako nezvanično saznaje Insajder Mile Sova, predsednik opštine Golubac, samozvani politički misionar i crnogorski raspop Nebojša Mijović, osuđen je na šest meseci uslovno i novčanu kaznu od 350.000 dinara. Da, dobro ste pročitali – nakon krađe teške četvrt milijarde dinara iz opštinske kase, ovaj novokomponovani funkcioner izašao je sa osmehom iz sudnice i ušao u političku istoriju kao simbol nove sudske “prakse”.
Prema informacijama do kojih je došao naš portal, Mijović je, u saradnji sa svojom ekipom, opljačkao građane Golupca za najmanje 250 miliona dinara, i to preko naduvanih projekata, fiktivnih tendera i raznih paraopštinskih šema.
Sistem je bio jednostavan, ali efikasan – lažni konkursi, nameštanje poslova bliskim firmama i izvlačenje novca pod plaštom „razvoja“ Golupca. Sa druge strane, institucije? Nemušte, gluvoneme, nemoćne ili – što je verovatnije – plaćene da ćute.
Uprava kriminalističke policije (UKP) je, nakon opsežnih istraga, kontrola dokumentacije i saslušanja svedoka, podnela čak 19 krivičnih prijava protiv lokalnih funkcionera u Golupcu. Na spisku – i sam Mijović.
Ipak, spektakl tek počinje. Kako saznajemo iz izvora bliskih istrazi, pre nešto više od mesec i po dana, Mijović se u pratnji svog advokata uputio u Kraljevo. Sa sobom je nosio akt-tašnu napunjenu sa 100.000 evra u kešu. Da, keš u ruke – kazna u koverti. Dogovor je bio prost: „simbolična kazna“ za „simboličnu ljubaznost“.
I zaista – pravosudni sistem isporučuje ono što mu je naređeno: 350.000 dinara kazne i šest meseci uslovno. Za krađu vrednu više od dva miliona evra, država Srbija poručuje: „Samo nemoj drugi put.“
DA SE NE ZABORAVI – PRESEDANT DRAGAN MILIĆ IZ VELIKOG GRADIŠTA
Interesantno je da ovo nije prvi put da se jedan lokalni šerif izvukao iz zatvora sa džeparcem. Saša Ivanović iz Građanske grupe u Velikom Gradištu podseća da je Dragan Milić, sada već večiti predsednik te opštine, još 2008. godine ukrao 280 miliona dinara pri prodaji opštinskog zemljišta firmi Grand. Priznao je delo, odležao dan i po u pritvoru i platio 600.000 dinara, uz istu ovakvu – uslovnu kaznu od šest meseci.
Od tog trenutka, niko se nije bunio, niko se nije žalio – jer, očigledno, svi hoće isti “dil”.
Ova praksa, gde se novcem kupuje sloboda, postala je uobičajena u lokalnim sredinama. Slučaj Mijović nije izuzetak – on je pravilo. Pravosuđe, umesto da bude nezavisno, funkcioniše kao logistički servis za političke tajkune.
Građani Golupca (ali i cele Srbije) s pravom se pitaju – ko ovde kome sudi? Da li je sudstvo postalo filijala političke korupcije? Da li novac postaje zvanična valuta slobode u Srbiji?
Ovaj slučaj predstavlja sramnu potvrdu da se zakon ne primenjuje jednako za sve. Dok obični građani odgovaraju za neplaćene račune i sitne prekršaje, politički klanovi pljačkaju milione – i prolaze sa simboličnim kaznama.
Insajder Mile Sova nastavlja da prati razvoj događaja, nove „dogovore“ u pravosuđu i sve tajne kanale preko kojih pravda biva ućutkana. Jer, neko mora da pita: ko sledeći kupuje slobodu – i po kojoj ceni?
(Tpknews.com/@Mile Sova)
