Studenti iz više gradova Srbije, koji se 1. juna okupljaju u Požarevcu na velikom protestu protiv političke i institucionalne tiranije, obratili su se i lokalnoj Crkvi s molbom za smeštaj. Hodočasnici pravde, kako ih već nazivaju po društvenim mrežama, želeli su samo – krov nad glavom.
Odgovor? Hladan kao zidovi oltara.
„Prostor crkve ne može se koristiti ni za šta drugo osim za bogoslovske potrebe“, preneli su studenti reči crkvenih zvaničnika.
Dok su u istoriji hrišćanstva crkve služile kao utočište progonjenima, gladnima i obespravljenima, Požarevačka Crkva se, izgleda, odlučila za ulogu – privilegovanog posmatrača. Za zlatne polijeleje i renovirane parohijske domove uvek ima prostora, ali ne i za omladinu koja dolazi peške, gladna i umorna, vođena verom u pravdu – ne u Boga, već u bolju Srbiju.
Jasno je – institucija koja bi trebalo da bude temelj milosrđa, solidarnosti i moralnog kompasa – pokazala je svoje pravo lice. Crkva ne želi da se „meša u politiku“, ali nema problem da se grli sa vlastodršcima, sedi u prvim redovima njihovih kampanja i blagosilja korupciju.
Gde je ta Crkva kada je narodu najteže? Gde je reč Hristova kada je mladi traže u pomoć?
Da li je vera rezervisana samo za „elitu“ sa kovertom u džepu? Ili je humanost zamenjena protokolom, a Hristos zaboravljen pod arhijerejskim mantijama i skupocenim krstovima?
Ovaj čin – odbijanje smeštaja mladima koji dolaze na protest – nije samo administrativna odluka. To je politički stav. To je direktna podrška sistemu koji te iste mlade šalje u pečalbu, u siromaštvo, u beznađe.
Dok Crkva ostaje nemi svedok nepravde, mladi u Požarevcu podižu glas. Nije ovo više pitanje religije – ovo je pitanje ljudskosti.
A vi, braćo u mantijama – ako već ne otvarate vrata, bar zaključajte riznice. Sramota vas stigla – ne na nebu, već u očima naroda.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
Popovi su odavno poznati u narodu kao derikože i sluge nečastivog. Studenti i narod koji se digao u odbranu i spas Srbije dobijaju blagoslov od Gospoda i sina njegovog Isusa Hrista. Njihove ih ruke blagosiljaju i saklanjaju, Presveta Bogorodica će raširiti svoj plašt iznad njihovih glava a andjeli svoja krila. To je najveće priznanje studenskoj borbi. Ne trebaju njima lažljivi popovi kojima će Gospod suditi po svom zakonu.
A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenični o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku…
Samo za vladiku koji voli bogataše i odavno je zaboravio na sirotinju dok se vozi u svom mercedesu…
Ali, jednom će i on morati sa ovog sveta…