Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Moskvi povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, u društvu lidera država koje Zapad sve češće naziva autokratskim. Poseta koja je usledila nakon neuspešne turneje u Sjedinjenim Američkim Državama pokrenula je pitanja – da li je reč o unutrašnjoj potrebi za „utešnom nagradom“ ili o definitivnom svrstavanju uz istorijske i političke saveznike iz prošlosti?
Režimski mediji u Srbiji već mesecima su sa bombastičnim naslovima najavljivali Vučićevu odluku o eventualnom putu u Moskvu kao „istorijsku prekretnicu“, uprkos tome što je isti taj predsednik izostao sa samita BRIKS-a i zaobišao ključne multilateralne događaje u organizaciji Rusije. Kako navode sagovornici za Dojče Vele, okolnosti posle američkog fijaska nisu mu ostavile puno manevarskog prostora.
„Da nije otišao u Moskvu, raspala bi se cela konstrukcija njegove politike ‘mudrog balansiranja’, kako je vide njegove pristalice, ili ‘sedenja na tri stolice’, kako to nazivaju kritičari“, izjavio je politički analitičar Đorđe Vukadinović.
„To ima veze sa profilom njegovog biračkog tela, ali i sa širim društvenim raspoloženjem u Srbiji, koje je tradicionalno naklonjeno Rusiji.“
Sa druge strane, pojedini eksperti ne vide u ovoj poseti ništa drugo do nastavak autoritarne agende i odstupanje od svih vrednosti koje bi trebalo da prate evropski put Srbije.
„U Moskvi su bili diktatori i autokrate, i time Vučić još jednom opravdava svoj radikalski imidž iz devedesetih“, tvrdi Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
„Priča o evropskim integracijama više nikoga ne ubeđuje. Ona služi isključivo da bi se vlast zadržala što duže, a bliski krug predsednika nastavio sa bogaćenjem.“
Beširi dodaje da, iako je pitanje koliko je ta poruka stigla do građana Srbije, u evropskim krugovima je shvaćena vrlo jasno.
PRVE SANKCIJE STIŽU KROZ IMOVINSKI FRONT
Kako TPKNEWS saznaje, prve posledice ovakvog geopolitičkog pozicioniranja već su u nagoveštaju. U italijanskoj autonomnoj pokrajini Friuli Venecija Đulija, pod čijom teritorijom se nalazi i grad Trst, pokrenuta je detaljna kontrola imovine u vlasništvu državljana Srbije. Poseban fokus biće na kupovinama nekretnina u poslednjih deset godina.
Svi vlasnici biće pozvani da dostave dokaze o legalnom poreklu novca. Ukoliko ne budu u mogućnosti da dokumentuju izvor sredstava, nekretnine će im biti oduzete, a protiv njih će biti podnete krivične prijave zbog sumnje u pranje novca.
U svetlu sve češćih navoda o „spoljnopolitičkoj izolaciji“ Srbije i slabljenju kredibiliteta u odnosima sa EU, ovakav potez italijanskih vlasti deluje kao prvi u nizu konkretnih koraka ka pritisku na srpsku elitu – ali i sve one koji se trude da svoj kapital sklone „u bezbednu luku“.
Poseta Moskvi možda jeste dala kratkoročni politički efekat u unutrašnjem javnom mnjenju Srbije, ali je istovremeno izazvala dugoročne implikacije po međunarodnu poziciju zemlje. Od „balansiranja“ do izolacije, korak je tanak – a vreme u kome se ti koraci odmeravaju je brže nego ikada.
(Tpknews.com)
