Na terenu, krv i modrice. U saopštenjima, neznanje i blamaže. U kasi, visoke zarade. To je realna slika rada srpske policije.
U proteklih godinu dana građani i studenti u ovoj zemlji dobili su toliko udaraca pendrekom da to više nije incident, to je sistemska praksa. Na snimcima gledamo i po deset policajaca kako biju jednog čoveka koji leži na zemlji. I niko zbog toga nije kažnjen.
Imamo i jednu nerazjašnjenu smrt u pritvoru, smrt Dejana Dragijevića, brata osumnjičenog za ubistvo male Danke. Ni tu nema odgovornog. Nema procesuiranja. Nema rezultata.
Gašenje udarne grupe MUP-a koja je radila sa tužilaštvom na predmetu nadstrešnica, to je još jedan signal propadanja. Gase se segmenti koji bi trebalo da budu najčvršći.
A današnja bruka, po ko zna koji put, matematički je epska – policija tvrdi da je na komemoraciji u Novom Sadu bilo 39.000 ljudi. Kako su to izračunali? Niko ne zna. Ali zato, plata direktora policije Dragana Vasiljevića je potpuno jasna – 393.000 dinara mesečno.
U njegovoj imovinskoj karti, stan, voćnjak, dve njive, depoziti u domaćim i stranim bankama.
U njegovoj biografiji, lepa i uredna karijera kroz sistem – Vojna akademija 1993, SUP Novi Pazar, Žandarmerija, Direkcija policije 2018., komandant Interventnih jedinica, komandant Posebne jedinice policije u Beogradu 2020., pomoćnik direktora 2021., februar 2025. čin general policije, april 2025. direktor policije. Sve uredno, sve lepo upakovano.
Ali jedan ključni element u ovom sistemu ne postoji, odgovornost.
Dok god policajci nekažnjeno lome glave studenata i građana, dok god niko ne odgovara za smrt u pritvoru, a rukovodioci šire javne blamaže o “39.000 ljudi”, mi imamo policiju bez kontrole i bez straha od kazne.
A policija koja se ničega ne boji, to je najopasniji oblik službe jedne države.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
