Vladimir Štrbac nije bilo ko — on je potomak lokalne sudske elite. Sin bivšeg predsednika Osnovnog suda u Velikom Gradištu, a sada, eto slučajnosti, rođak po majčinoj liniji sa aktuelnim predsednikom istog tog suda, gospodinom Nenadom Tadićem.
U zemlji gde su institucije nezavisne koliko i javne česme, ovakav rodoslov dođe kao osiguranje od bilo kakve neprijatne zakonske procedure. Ne bi bilo iznenađenje da na porodičnim slavama igraju „Igra prestola“, ali sa službenim beležnicama umesto mačeva.
Dok Vladimir predsedava Skupštinom opštine, njegova supruga Jasmina Štrbac godinama vodi odsek za lokalni ekonomski razvoj. Svaki evro iz evropskih fondova, svaka donacija, svaki projekat koji je ikada sleteo u opštinu, prvo je morao da prođe kroz njenu kancelariju. U praksi, to znači da je bračni par Štrbac držao apsolutnu kontrolu nad svim novcem koji je ulazio u opštinu pod etiketom „razvoja“. Samo što niko nije rekao da se razvijaju isključivo njihovi posedi.
U periodu od 2020. do danas, Vladimir Štrbac je redom bio – predsednik Skupštine opštine, član Privremenog organa, ponovo predsednik… i tako u krug. Sve lepo, sve demokratski, a mesečne naknade – skromnih 51.750, pa 60.000, pa 70.000 dinara. Ali pošto je vreme novac, a novac u opštini teče kao Dunav, čovek je uspeo da sebi obezbedi i mesečne putne troškove od 38.500 dinara, što je, priznaćemo, znatan trošak ako redovno putujete… od kuće do kancelarije u zgradi opštine.
Pre dolaska na funkcije i u SNS strukture, Vladimir je imao jedan plac od 4 ara. Danas ima više zemlje nego lokalni agrokombinat. Spisak je predugačak, ali u najkraćem – desetine njiva, vinogradi, livade, šume, dvorišta, građevinska zemljišta… sve ugovori o poklonu ili kupovini. Da je i sam Deda Mraz iz opštine, ne bi uspeo da ovako velikodušno obraduje jednog čoveka. Ukupno – preko 100.000 m².
A ako izuzmemo „poklone“ (kojih je preko 90% imovine), ostaje veliko pitanje – sa kojim novcem je kupljeno sve ostalo? Jer plate i putni troškovi su u najboljem slučaju dovoljni za garažu u predgrađu, ne za privatnu agrarnu imperiju.
Ako ste mislili da imovina i plata nisu dovoljni, tu su i državne subvencije:
- 250.000 dinara za toplotnu pumpu (za koju sumnjamo da radi nešto više od zagrevanja papira).
- 451.491,78 dinara od Uprave za agrarna plaćanja – za ulaganje u poljoprivrednu imovinu.
I sve to u vreme kada prosečan građanin čeka mesecima na bilo kakvu podršku države. Kod Štrbca – ekspresno. Ko zna ljude, ne treba mu platforma.
Vladimir Štrbac nije samo primer kako SNS proizvodi lokalne oligarhe. On je svojevrstan case study za zloupotrebu funkcije, sukob interesa, neprijavljenu imovinu i urušavanje javnog interesa u korist partijske dinastije. On i supruga upravljaju parama, raspoređuju projekte, poklanjaju zemlju (sebi) i koriste svaki budžetski ventil da bi dodali još jednu česticu na svoj imperijalni posed.
I sve to u opštini koja polako ostaje bez mladih, bez industrije i bez pravde.
Ali ne i bez pitanja.
Jer ako Evropska komisija stvarno krene da češlja projekte u Velikom Gradištu – možda će jednom, za promenu, neko i Štrbcu naplatiti putne troškove. Ali do suda.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
