Vlada Republike Srbije u ostavci usvojila je na poslednjoj sednici Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja izgradnje brze saobraćajnice na deonici Požarevac-Golubac, poznate kao Dunavska magistrala. Ovim ugovorom predviđeno je zaduženje u iznosu do 15 milijardi dinara (oko 128 miliona evra), sa rokom otplate od deset godina, uključujući trogodišnji grejs period.
Brza saobraćajnica Požarevac-Golubac gradi se u dužini od 68 kilometara i deo je šireg infrastrukturnog projekta Dunavske magistrale, koji je Vlada Srbije proglasila projektom od posebnog značaja. Ukupna vrednost projekta procenjena je na 337 miliona evra, a finansiranje je predviđeno iz više izvora, uključujući dugoročni investicioni kredit kod OTP banke.
Radove na izgradnji izvodi kineska kompanija China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, deo korporacije Shandong Hi-Speed Group. Ova kompanija angažovana je na osnovu komercijalnog ugovora potpisanog sa Vladom Srbije.
Kamatna stopa na zajam iznosi tromesečni BELIBOR uvećan za fiksnu maržu od 2,5% godišnje, dok je naknada za odobravanje kredita 0,3% od ukupnog iznosa, koja je plaćena jednokratno prilikom prvog puštanja sredstava. Rok raspoloživosti zajma ističe 4. avgusta 2026. godine, uz mogućnost produženja na osnovu posebnog zahteva.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu odobreno je dodatno zaduživanje kod poslovnih banaka za ovaj projekat u iznosu do 24 milijarde dinara. Izgradnja brze saobraćajnice Požarevac-Golubac počela je u novembru 2021. godine, a prvobitni rok za završetak radova bio je dve godine, odnosno novembar 2024. godine. Međutim, rokovi su probijeni, i sada, krajem februara 2025. godine, novi predviđeni datum završetka pomeren je za kraj ove godine.
Važno je napomenuti da je pored početnog ulaganja od gotovo 150 miliona evra, Vlada Srbije 2023. godine uzela dodatni kredit u iznosu od 16 milijardi dinara (136,3 miliona evra) kod NLB Komercijalne banke. Ova serija zaduživanja otvara pitanje dugoročne finansijske održivosti projekta i ukupnog tereta javnog duga.
Postavlja se pitanje da li će se i novi rok za završetak ispoštovati i koliko će projekt na kraju zaista koštati građane Srbije. Takođe, otvara se diskusija o transparentnosti finansiranja i da li će budući budžetski rashodi moći da izdrže teret sve većeg javnog duga. U svakom slučaju, Dunavska magistrala ostaje jedan od najvećih infrastrukturnih izazova u zemlji.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
