Još uvek Kučevom odzvanjaju reči Milice Đurđević Stamenkovski sa njene prve posete ovoj opštini, kada je kao predsednica Srpske stranke Zavetnici, s govornice odapela političke strele na račun lokalnih vlastodržaca iz redova SNS-a i SPS-a. Tada je oštro upozoravala da Kučevo vodi „strahovlada lokalnih šerifa“, takozvanih „dahija“, da su korupcija, nepotizam i partijska podobnost zakon jačeg, i da je opština pod vlašću ličnih interesa, a ne građana.
Govorila je da se Kučevo ubrzano privatizuje, da se pretvara u privatne posede i da mladi odlaze jer za njih nema nikakve perspektive.
Danas, tri godine kasnije, ista ta Milca – ali sada kao ministarka rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja – ponovo je u Kučevu. Ali ne više kao glas naroda, već kao gost vlasti.
Predsednik opštine Kučevo Nenad Mikić, zajedno sa svojom ekipom, u stroju, kao da primaju maršala, svečano je dočekao ministarku. Na svečanoj sednici SO Kučevo, uručili su joj zahvalnicu za „izuzetan doprinos razvoju opštine“. Uz to, posetila je i Dom za odrasle i stare, kao i KUD „Štule“ u Voluji.
Ministarka je tom prilikom najavila nove vidove podrške u 2026. godini i podsetila da je ministarstvo nedavno odobrilo više od 3 miliona dinara za usluge „pomoć u kući“ i „lični pratilac“. Zvučalo je lepo, blago i svečano. Ali…
U samo tri godine, od reči kao što su okupacija, korupcija, odlazak mladih, došli smo do „vrednujemo i nagrađujemo“. Naravno, politički život u Srbiji je često samo pitanje kostima i scenografije – a scenografija u Kučevu bila je dobro uvežbana.
Ali ono što je najviše intrigiralo javnost jeste izjava predsednika opštine da se u Kučevo u poslednje dve godine doselilo 50 novih porodica. Ministarka je bila, razume se, oduševljena. Građani – ne baš.
Jer realnost govori sasvim suprotno. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva 2022. godine, Kučevo ima skoro 4.000 ljudi manje nego 2011. godine. I dok se broj stanovnika smanjuje, broj upisanih u birački spisak raste. Simptomatično?
Ko su tih 50 „došljaka“? Ako pitate stanovnike Kučeva, neki će u šali reći – „Verovatno Kinezi i Indonežani iz ŠIK-a, ali i oni se rotiraju na svakih 5 meseci.“
Poznato je da radnici iz azijskih kompanija ne mogu da borave duže u Srbiji zbog poreskih propisa, pa ih angažuju preko srpskih firmi kao prolazne izvođače. Tako da je i tu ministarka verovatno dobila „nafilovanu“ statistiku u stilu stare političke škole.
U međuvremenu, škole se prazne, sportska društva gase, prodavnice i kafane u selima zaključane, infrastruktura je na nivou šeste lige, a mladost i dalje gleda da „pobegne“ prvo do Beča ili Minhena, a onda, ako mora, i do Beograda.
Kučevom i dalje, prema svedočenjima meštana, vladaju isti ljudi – “hotelski šerif” i njegove lojalne “dahije”, ljudi sa sumnjivim biografijama, poslovnim moralom na nivou ulicom uhvaćene ribe i reputacijom ponovljenih razreda. Priče o vezama sa bratom predsednika Srbije su postale ulična legenda i politička zaštita od svih istražnih organa.
OD OPOZICIJE DO KOALICIONOG PARTNERA
I najzad, kada sve ovo složimo, dođemo do suštine – Srpska stranka Zavetnici, nekada glasna opozicija, danas mali, dekorativni privezak vlasti. Onom istom sistemu koji su nekada razapinjali, danas obezbeđuju kvorum.
Ministarka je došla, dobila zahvalnicu, izrekla nekoliko opštih fraza, pozirala i otišla. A Kučevo je ostalo isto. Ili možda gore.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
Ova ministarka i nije tako loša kakvih sve ministara ima u srpskoj vladi. Žena se trudi i za sada izgleda da radi korektno svoj posao. Jedinu zamerku imamo što se udružila sa diktatorom Aleksandrom Vučićem, mada i za to imamo razumevanje jer verovatno ne bi opstali kao stranka s obzirom da nisu prešli cenzus jer ih Ist taj Vučić pokrao na izborima.
Milica je jedno obično udbaško go*no, koje je kao trojanski konj ubačeno u opoziciju, da bi pravoj opoziciji uzimalo glasove. Na sreću, prava opozicija i narod su je pročitali i zato na izborima nije prešla cenzus.