Jeste da su kirije u Beogradu astronomske, ali slušajte koliko PIO Fond plaća za poslovni prostor dok im se zgrada na Novom Beogradu renovira – 48.477 evra mesečno bez poreza. I tako 21 mesec, iako je prvobitni rok bio 13 meseci, ali su se, naravno, radovi odužili. Više od milion evra za manje od dve godine rente!
Prvi čovek fonda, mladi direktor Relja Ognjanović, poznat je po širokoj ruci. Tokom godine on svojim partijskim saborcima dodeljuje frižidere, klima uređaje, drva za ogrev, a uvek piše da se daruje iz ličnih sredstava. Ali kako je moguće da 30 podstanarskih dana košta kao 140 prosečnih penzija?
Dvogodišnja rekonstrukcija je završena i u toku su poslednje pripreme pre nego što vrata PIO Fonda u Bulevaru umetnosti od 3. marta ponovo budu otvorena za penzionere Novog Beograda, Zemuna i Surčina. Više neće morati da putuju deset kilometara dalje, na Dorćol, gde je filijala bila privremeno smeštena uz mesečnu kiriju od skoro 60.000 evra sa PDV-om. Zvuči papreno i onima koji su iz nje izašli i onima koji su je samo pogledali spolja. Za 22 meseca koliko je trajala rekonstrukcija, zakup vile na Dorćolu platili smo 1.066.500 evra, bez PDV-a.
A ako dodamo i porez?
„Za 22 meseca ulazimo u preko milion i 300 hiljada evra. Najmanje što bih mogao reći je da je ovo sramno. Sramno jer se postavlja pitanje – da li su ovakvi troškovi novca građana Srbije zaista neophodni?“, kaže Nenad Baletić iz Narodnog pokreta Srbije.
Problem nije samo u ciframa, već i u logici – zašto je baš ta lokacija odabrana kao najbolja, kada očigledno nije najbliža građanima kojima je namenjena? Odgovora nema, jer u ovakvim slučajevima ne postoje javne nabavke.
„Generalno je sporno kada god državni organi i javne institucije iznajmljuju neki prostor, jer ne postoje unapred uređene procedure za nadmetanje i poređenje ponuda, gde bi se dokazalo da je izabrani zakup zaista najpovoljniji“, ističe Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Potpis na ovaj “povoljni” ugovor sa vlasnikom vile, preduzećem „MarnekW“, stavio je direktor PIO Fonda Relja Ognjenović, poznat po svojoj galantnosti. U vreme izborne kampanje, noseći SNS jaknu, obilazio je birače i delio televizore, frižidere i drva – sve to, kako je tvrdio, iz ličnih sredstava.
„Poznat je po nekoliko stvari. Možda najviše po tome što je drug najpoznatijeg deteta u Srbiji. Sa samo 27 godina seo je na mesto direktora PIO Fonda, druge najveće ustanove u zemlji. Poznat je i kao SNS jurišnik sa Banjice, gde su ga građani čak pokušali da uhapse. Očigledno, opet imamo primer da je neiskustvo u kombinaciji s korupcijom katastrofalna kombinacija za građane Srbije“, smatra Baletić.
Međutim, Ognjanović zvanično nije javni funkcioner, pa ne podleže Zakonu o sprečavanju korupcije. To znači da za njega nema sukoba interesa, prijave imovine, prihoda i drugih provera. Do tog saznanja došla je Transparentnost Srbija kada je podnela prijavu protiv njega jer je zvanični sajt PIO Fonda koristio za potrebe SNS predizborne kampanje.
„Po autentičnom tumačenju zakona, umesto da se gleda čime neko upravlja, gleda se ko je imenovao funkcionera. Kako Upravni odbor PIO Fonda nije eksplicitno naveden, direktor fonda je izuzet iz zakona. Ova greška traje već tri godine“, objašnjava Nenadić.
Ipak, nije bilo vremena da Skupština promeni ili ukine to autentično tumačenje zakona, čime su abolirani mnogi drugi ljudi na važnim javnim funkcijama. Koliko još ovakvih slučajeva će proći nekažnjeno?
(Tpknews.com/Nova.rs)
