BOGU HVALA ŠTO SAM ŽIV: Milan Mitić jedan u deset miliona koji je pobedio smrt (FOTO)

Požarevljanin Milan Mitić (30), nekadašnji bajker, nakon doživljene “saobraćajke” pre osam godinama čudom je preživeo i donekle se oporavio, pošto je trenutno 60 posto invalid.

Tešku saobraćajnu nesreću on je doživeo u avgustu 2010. godine, kada je imao 22 godine. Vozio motocikl u alkoholisanom stanju i bez kacige, i to jureći čak 170 kilometara na sat. Pošto je jedva ostao živ nakon pada sa motora, bio je u komi 40 dana, sa višestrukim prelomima lobanje, sa četri polomljena rebra i brojnim povredama na licu. Rešen da nastavi život i da svoju porodicu poštedi najdublje patnje, maksimalnim psihofizičkim naporima, uspeo je da se oporavi.

Prema Milanovim rečima sve se desilo 22. Avgusta 2010. godine dan nakon povratka sa mora.

– Čim sam stigao sa odmora seo sam na svog ljubimca od 1000 kubika I otišao po druga Čedu da proslavimo moj dolazak sa mora. U prvi kafić ušli smo oko 13 časova, a zatim smo, ne sećam se, koliko kafića promenili, gde smo svo vreme konzumirali razna alkoholna pića. Oko dva sa­ta ujutro posvađao sam se sa jednim konobarem. Hteo sam da se obračunam sa njim ali me je Če­da smi­ri­vao, čak i pri­pre­tio da će oti­ći bez mene. Ipak, sudbina je hte­la dru­ga­či­je –, priseća se Milan tog kobnog dana.

Onako pijani izašli su iz kafića i Milan je drugu rekao da će da ga odveze kući motorom, našta je ovaj pristao. – Isprva motor nije hteo da startuje ni posle nekoliko pokušaja. – Če­di sam dao svo­ju ka­ci­gu pre ne­go što smo se­li na mo­tor. Zaverglao sam nekoliko puta, ali motor nije mogao da upali. Tek sada shvatam da je Bog tako hteo da mi pomogne da pijan ne sedam na motor, jer mogu da stradam. Ali, moja “luda” glava nije shvatila božje upozorenje, već smo na gurku upalili moćnu mašinu. Onako pijan željan dokazivanja “nagario” sam po gasu i ubrzo dostigao brzinu od 170 ki­lo­me­ta­ra na sat. Ni­sam se za­u­sta­vio is­pred nje­go­ve ku­će, već sam pro­du­žio pre­ma bol­ni­ci gde je ši­rok put i hteo sam tu da okre­nem mo­tor i da dru­ga u po­vrat­ku osta­vim is­pred dvo­ri­šta. Ali, osta­vio sam ga u bol­ni­ci –, nastavio je Mi­lan svoju priču.

Milan je ogrom­nom br­zi­nom ule­teo u kri­vi­nu i za­ku­cao se u trem jed­ne pro­dav­ni­ce, da ironija bude veća, koja se nalazila preko puta bolnice. Pred­nji to­čak na­le­teo je na ivič­njak pa je Mi­lan gla­vom di­rekt­no uda­rio u dr­ve­nu gredu, koju je na pola prelomio. Ostao je ne­po­mi­čan tu da le­ži. Nje­gov drug je pri udar­cu is­pao sa mo­to­ra, I, najve­ro­vat­ni­je za­hva­lju­ju­ći ka­ci­gi ko­ju mu je Mi­lan dao, nje­go­ve po­vre­de ni­su bi­le opa­sne po ži­vot.

Milan je nakon pada ostao da leži u lokvi krvi. Srećom, bolničko osoblje koje je čulo strahovit tresak izašlo je iz bolnice I prihvatili Milana. Nakon ukazane prve pomoći odlučili su da Milana, gotovo mrtvog, prebace u beogradski Urgentni centar sa prognozom da će do te ustanove teško živ stići, jer povrede koje je zadobio bile su veoma teške. Lobanja mu je bila skoro smrskana, zadobio je prelom četri rebara i mnoge druge povrede po telu i glavi. Po prijemu u Urgentni centar usle­di­la je hit­na ope­ra­ci­ja ko­ju je iz­ve­la dr Li­di­ja Ša­rić, ne­u­ro­hi­rurg. Operacija je tra­ja­la du­že od tri sa­ta. Mi­la­no­vi ro­di­te­lji bili su očaj­ni i ne­u­te­šni zbog cr­nih prog­no­za iz Po­ža­rev­ca. Ipak, do­bi­li su in­for­ma­ci­ju da Milan di­še i da još ni­je sve iz­gu­blje­no. Na­kon ope­ra­ci­je Mi­lan upa­da u ko­mu i u tom sta­nju le­žao je 40 da­na, go­to­vo bez na­de da će se ika­da pro­bu­di­ti.

Njegova mladost i jaka konstitucija, kao i ogromana volja za životom i optimizam pomogi su mu da preživi i da se oporavi.

– Nakon 40 dana provedenih u komi i uz sve zdravstevene komplikacije koje ona nosi probudio sam se i od medecinske sestre, koja je danonoćno bdila nadamnom zatražio da pozove moje roditelje. Ona, kada je to čula u prvi mah nije verovala, ali kada sam svoj zahtev ponovio, sva srećna poljubila me i pozvala roditelje. Lekari iz urgentnog su odlučili da me nakon mog buđenja iz kome prebace na VMA na dalje lečenje, gde je o meni brigu preuzeo neurohirurg dr Toplica Lepić – kaže Milan. On je naglasio da je pre kome imao 115 a iz nje izašao sa 75 kilograma, i da je tek odlaskom na VMA počela njegova borba da se oporavi i prohoda.

– Ku­ći sam do­šao u de­cem­bru. Te­ško sam govorio i nisam mogao da hodam. Usle­dio je sva­ko­dnev­ni rad sa te­ra­pe­u­tom, od­la­zak u ba­nju. Na­kon osam me­se­ci te­ške bor­be, mo­gao sam da se pri­dig­nem iz in­va­lid­skih ko­li­ca, ali uz ne­či­ju po­moć. Tek u ma­ju na­red­ne go­di­ne sam stao na noge i počeo da hodam – priča Milan o svom oporavku.

Ovakav slučaj pro­gla­šen je me­di­cin­skim ču­dom, jer, ova­kve po­vre­de pre­ži­vi je­dan u mi­li­on, a pot­pu­no se opo­ra­vi je­dan u de­set mi­li­o­na. Mi­lan je bio taj je­dan.

Posledice nesreće kod njega se ogledaju u je­dva vi­dlji­ve smet­nje pri ho­du i bla­go uspo­re­nim go­vorom, Mi­lan Mi­tić je sa­da do­bro iako je postao 60 posto invalid. Pri­hva­tio je se­be, a i oko­li­na ga je, priča on, pri­hva­ti­la. Po­čeo je i da ra­di. Grad­ska upra­va Po­ža­rev­ca za­po­sli­la ga je kao in­va­lid­no li­ce, na če­mu im je on, ka­že, ve­o­ma za­hva­lan, posebno gradonačelniku, Banetu Spasoviću. Dru­ži se sa pri­ja­te­lji­ma, iz­la­zi, ali nje­gov ži­vot se iz ko­re­na pro­me­nio. Za al­ko­hol i lu­du vo­žnju, u nje­go­vom ži­vo­tu vi­še ne­ma me­sta.

– Spoznao sam da mi je sam Bog pomogao da preživim i da se oporavim, I zbog toga sam mu neizmerno zahvalan. Logičnog objašnjenja nema. Zbog toga ne že­lim vi­še da bu­dem pro­ble­ma­ti­čan mo­mak. Sve se pro­me­ni­lo ka­da sam vi­deo ogrom­nu tu­gu u oči­ma mo­jih ro­di­te­lja i pri­ja­te­lja ko­ji mi zna­če –, iskren je Milan.

Po­sle ne­kog vre­me­na Mi­lan je još jed­nom do­ka­zao da je „je­din­stven”, kako kaže, rukovođen svojim unutrašnjim ili božjim glasom, od­lu­čio je da svoj loš pri­mer upo­tre­bi kao do­bar pri­mer za mla­de. Naj­pre je sni­mio vi­deo-klip sa po­ru­kom „Ne­moj da vo­ziš kad pi­ješ”! Ve­li­ki broj pre­gle­da na „Ju­tju­bu”, oko 800.000 pregleda, na­velo ga je da ode ko­rak da­lje. Ja­vio se po­ža­re­vač­koj po­li­ci­ji i pred­lo­žio da za­jed­no dr­že tri­bi­ne po ško­la­ma.

– De­ca mno­go emo­tiv­no re­a­gu­ju na mo­ju pri­ču. Ne­ki poč­nu i da pla­ču, te­ško mi je jer sva­ki put sve iz­no­va preživlja­vam, ali va­žno mi je da im du­bo­ko usa­dim ka­ko ne tre­ba da se po­na­ša­ju u ži­vo­tu, jer sa­mo je jed­na sekun­da do­volj­na da ga iz­gu­bi­mo –, ističe heroj ove pri­če.

Nedavno je osno­vao i Udru­že­nje „Mi­lan Mi­tić je­dan u 10 mi­li­o­na” za edu­ka­ci­ju, pro­mo­ci­ju bez­bed­no­sti u saobraća­ju i po­moć po­vre­đe­ni­ma. Že­lja mu je da obi­đe sve ško­le u Sr­bi­ji, pa i re­gi­o­nu. Skromno naglašava da mu je po­treb­na po­moć i po­dr­ška svih lju­di do­bre vo­lje.

U želji da pomogne drugima, ne samo propagiranjem sigurne vožnje, Milan se posvetio I humanitarnim radom. Organizovao je niz akcija na uređenju okoline, kao i prikupljanju pomoći onima kome je potrebna. Čim je na društvenim mrežama saznao da je autobusko stajalište u Dunavskoj ulici zaraslo u korov, odmah je prionuo na posao i uklonio rastinje. Nakon toga isto je uradio i na nadvožnjacima kod Saborne crkve i u Ulici Bože Dimitrijevića, preko kojih su se pešaci teško kretali, takođe zbog korova. – Radio sam na uređenju dvorišta Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju. Nemam odgovarajući alat, ali sam odlučio da, sa onim što imam, doprinesem gradu i svojim sugrađanima –, kaže Milan.

Ovaj mladi Požarevljanin pomogao je i ugroženoj višečlanoj porodici Demirović, za koju je sakupio preko potrebnu garderobu. Svoje akcije Milan će proširiti i na stare i nemoćne, jer će im, besplatno, obavljati kupovine u prodavnicama i apotekama. – U planu mi je da i ubuduće nastavim sa ovim i sličnim akcijama, u kojima su učestvovali i moji drugovi Milan Penezić i Borislav Milošević. Ukoliko neko od naših sugrađana želi da nam se pridruži, može da mi se javi preko telefona broj 064/00-20- 804 –, na kraju razgovora poručio je ovaj humani mladić.

STALAN POSAO

Milan je pre godinu dana dobio posao u Gradskoj upravi. Trenutno radi na ispomoć obezbeđenju, a po potrebi obavlja I druge poslove, menjajući radnike koji su odsutni. Gradonačelnik Požarevca, Bane Spasović kaže da je Milan zaposlen ne samo, kao invalidno lice, iako je to zakonska obaveza javnih službi da čine, već I kao mladi čovek, veliki borac I humanista koji svojim primerom pomaže zajednici.

– Milan trenutno radi na osnovu ugovora o delu, ali radi se sistemazacija, pa ćemo mu naći odgovarajuće mesto. Doduše, biće zaposlen na određeno vreme, zbog uredbe o zabrani zapošljavanja u javnim službama, ali čim uredba bude ukinuta zasnovaće stalni radni odnos – obećao je gradonačelnik I dodao da su Milana pozitivno prihvatili kako u gradskoj upravi, tako I u javnosti, zbog njegove upornosti, skromnosti I humanitarnog rada.

ZBOGOM MOTOCIKLU

Na naše pitanje da li nakon nesreće i dalje vozi motocikl, Milan odgovara odrečno. – Nikad više nisam seo na motor, niti sam okusio kap alkohola, niti nameravam da to uradim. S tim sam zauvek završio, ne samo zbog sebe i svoje bezbednosti, već i zbog moje porodice, koja je zbog mog teškog udesa i dugotrajnog lečenja prošla kroz pravi pakao – odlučan je Milan.

M. Veljković