Uz odličnu organizaciju domaćina i angažman brojnih učesnika – od folklornih ansambala, pevača, instrumentalista, kulinara, amaterskih sportista do poljoprivrednih izlagača – u selu Rakova Bara održani su 4. Mihaoljski susreti sela, kulturno-sportska manifestacija pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o porodici i opštine Kučevo.
Učesnici iz sedam sela opštine Kučevo – Neresnica, Voluja, Duboka, Radenka, Kaona, Turija i domaćin Rakova Bara – kao i gosti iz Češljeve Bare (opština Veliko Gradište), dali su sve od sebe da predstave bogato kulturno nasleđe ovog kraja.
Program je započeo izborom najlepše uređenog štanda, zatim se prelilo u degustaciju tradicionalnih jela, a potom i u dobro poznate „pastirske discipline” – bacanje kamena s ramena, skakanje u dalj, nadvlačenje konopca, trka u džaku i „ruka kantar ima” – pravi seoski olimpijski duh.
Finale je obeležio nastup više kulturno-umetničkih društava i solista – KUD “Štule” iz Voluje, folklorni ansambl Centra za kulturu „Dragan Kecman”, folklorna grupa iz Radenke, pevačka grupa “Rakovobarka” i drugi.
Iako je bilo proglašenih pobednika po kategorijama, mi ih nećemo izdvajati – jer svi koji su učestvovali, pobedili su. Ne u takmičenju, već u požrtvovanosti da očuvaju duh svog sela. Jedino što je falilo? Publika. Uprkos sunčanom vremenu, broj gledalaca bio je poražavajuće mali.
Manifestaciji su prisustvovali i predsednik opštine Kučevo Nenad Mikić i narodni poslanik Ivan Rajčić, zajedno sa svojim „brigadama za pečenje”. U izjavama za medije, istakli su kako je cilj ovakvih događaja očuvanje tradicije i narodnih običaja.
Mi se, ipak, ne možemo saglasiti sa tim stavom. Jer ako se tradicija čuva jednodnevnom manifestacijom u julu, koja se zove „Mihaoljski“ susreti, iako je Mihaoljdan 12. oktobra, onda je ili kalendar pogrešan ili se tradicija pretvara u folklor za „event tim”.
Oni koji pamte nekadašnje susrete sela iz 70-ih, 80-ih i 90-ih godina, sećaju se da je to bio praznik koji je trajao nedeljama, po svim mesnim zajednicama. Tada je bilo fabrika, otkupa, dece, smeha, muzike. Danas, umesto industrije, imamo subvencije. Umesto dece – prazna igrališta. Umesto otkupa – uvoz povrća i voća. A umesto tradicije – dekor za jedan dan.
KAKVA KULTURA, TAKAV I RAZVOJ
Bez fabrika, otkupnih mesta, radnih mesta, sigurnosti, sve ovo ostaje samo lepa razglednica. A možda i marketinški paravan za trošenje para koje su, sasvim slučajno, završile u lokalnom hotelu ili ketering firmi bliskoj vlastima.
Kad Mikić i Rajčić budu shvatili da nema očuvanja tradicije bez ljudi, i da ljudi odlaze upravo zbog politike koju oni vode, možda će ovi susreti opet postati praznici – ali ne samo za njihove tanjire.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
