Gotovo svi veliki trgovinski lanci u Srbiji planiraju zatvaranje prodavnica širom zemlje, što je direktna posledica nedavno uvedenih ekonomskih mera Vlade Srbije o ograničenju trgovačkih marži, piše Vreme. Prema nezvaničnim informacijama, u narednim mesecima bez posla bi moglo da ostane nekoliko stotina zaposlenih.
„Ovo su čudesne mere koje će doprineti boljem životu miliona naših građana. One su plod njihovih zahteva, a ja vas molim da nam i dalje ukazujete na to šta možemo da uradimo i da zajedno idemo u promene“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem avgusta, predstavljajući paket ekonomskih mera koji uključuje ograničenje marži na čak 20.000 prehrambenih i drugih proizvoda, povećanje minimalca i olakšice za plaćanje struje.
Međutim, kako se sada pokazuje, deo građana bi „bolji život“ mogao dočekati, na birou.
Lanac prodavnica Gomeks već je zatvorio tri objekta u Novom Pazaru, jednu prodavnicu u Čačku i dve na Zlatiboru. Do novembra, planira se zatvaranje ukupno 15 prodavnica, najviše u Kragujevcu, Novom Pazaru i Smederevskoj Palanci, dok će katanac biti stavljen i na jednu radnju u Beogradu.
Na ulazima već zatvorenih objekata stoje obaveštenja o zatvaranju, ali bez ikakvog objašnjenja razloga. U slučaju privremenog zatvaranja zbog inspekcijske kontrole, prema propisima, takva informacija bi morala biti istaknuta.
Zanimljivo je da je iz Gomeksa prethodno otišao i osnivač kompanije Goran Kovačević, poznat po direktnim stavovima o ekonomskoj politici. Iako je zvanično objavljeno da se povukao, izvori Vremena tvrde da je zapravo otišao pod pritiskom, jer nije delio aktuelnu ekonomsku strategiju države.
Na sličan potez, prema nezvaničnim informacijama, primorani su i drugi veliki trgovinski lanci – DIS zatvara radnju u centru Beograda i još dva objekta u drugim opštinama, dok će Merkator do kraja godine ugasiti više desetina objekata. Delez Srbija takođe planira zatvaranje deset prodavnica širom zemlje.
Ekonomista Saša Đogović smatra da je zatvaranje prodavnica direktna posledica ograničenja trgovačkih marži.
„Trgovinski lanci jednostavno gase objekte koji su im najmanje isplativi, kako bi preživeli period dok su ove mere na snazi. Ograničenje marži, uz istovremeni rast troškova poput struje i minimalne zarade, dovelo je do toga da mnogi više ne mogu da održe profitabilnost“, objašnjava Đogović.
On upozorava da će efekat mera biti paradoksalan – radnici sa najmanjim platama možda će dobiti povećanje minimalca, ali će deo njih vrlo verovatno ostati bez posla.
„Ovo su kratkoročne mere koje donose političke poene, ali dugoročno gledano – donose ekonomski gubitak i pad zaposlenosti“, zaključuje Đogović.
Tema „prekomernih marži“ pojavila se još pre dve godine, kada je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković za rast cena indirektno optužila trgovce. Nakon toga, država je krenula u „češljanje“ trgovačkih lanaca, a u opticaj su čak bile i pretnje uključivanjem Bezbednosno-informativne agencije (BIA) kako bi se utvrdilo ko „neopravdano diže cene“.
Republički zavod za statistiku (RZS) je, po nalogu Vlade, uradio analizu prema kojoj je prosečna stopa bruto marže kod 20 najvećih trgovinskih lanaca iznosila 14,6 odsto. Ipak, predsednik Vučić je te podatke javno osporio, tvrdeći da su četiri najveća lanca u periodu od 2016. do 2023. godine povećala bruto maržu sa 19 na 36 odsto.
Uprkos zahtevima za ponovnu analizu, odluka o ograničenju marži doneta je pre nego što su novi rezultati RZS-a objavljeni.
“BOLJI ŽIVOT” SA OTKAZOM
Suočeni sa rastom troškova i padom marži, trgovinski lanci reaguju jedino što mogu – rezanjem troškova i zatvaranjem objekata.
Dok se predsednik hvali kako su mere „plod zahteva građana“, hiljade njih sada strahuje da bi upravo zbog tih mera moglo da ostane bez posla.
Jer, kako bi se reklo u korporativnom žargonu – „optimizacija troškova“ uvek najviše košta one koji imaju najmanje.
(Tpknews.com/Vreme)
