MUMA PADURI: Magija, spiritualnost i legende vlaškog naroda kroz objektiv španskog fotografa

Izložba „Muma Paduri: Magija, spiritualnost i legende vlaškog naroda“ fotografa Đoana Alvada biće otvorena od 12. marta do 16. maja u galeriji Instituta Servantes u Beogradu.

Foto: Joan Alvado/Instituto Cervantes de Belgrado

Baziran na geografskoj oblasti Kučeva i Majdanpeka, „Muma Paduri“ je svojevrstan foto-esej o Vlasima, njihovoj kulturi i istoriji, usredsređen na magijska verovanja i obrede, kao i na kult mrtvih. Izložba publiku vodi na nesvakidašnje putovanje kroz šume i pejzaže koje su vekovima naseljavali vampiri, zmajevi ili vile… sa sveprisutnom figurom Muma Paduri: šumskom majkom, zaštitnicom prirode i ženom koja se može pretvoriti u bilo koju životinju i stvoriti bilo gde na vlaškoj teritoriji, a koja i dan danas živi u usmenoj tradiciji na desetine Vlaha koji tvrde da su je videli.

Fotograf Đoan Alvado krajem 2019. godine boravio je u Istočnoj Srbiji, a projekat „Muma Paduri“ nastao je kao rezultat umetničke rezidencije u okviru programa mobilnosti klastera EUNIC Srbija.

„Za mene, magija je samo deo jedne veće priče, to je jedna od mnogih predstava nepoznatog. Od najranijih perioda istorije, ljudi su se suočavali sa stvarima koje nije bilo moguće racionalizovati sa znanjem dostupnim u to vreme, niti objasniti sa naših pet čula. Kako objasniti nešto što je izvan svake moguće racionalizacije“, pita se Alvado. „Nekoliko civilizacija daje magiju kao jedan od odgovora na ono što se ne može objasniti. Duhovni svet Vlaha smatram neverovatno bogatim. Ipak je to konkretan prikaz nečeg većeg, univerzalnijeg – kako se nositi sa nepoznatim?“

Foto: Joan Alvado/Instituto Cervantes de Belgrado

Svi radovi, koje će beogradska publika moći premijerno da vidi u galeriji Instituta Servantes, nastali su tokom novembra i decembra 2019. godine u vlaškim selima u oblastima Kučeva i Majdanpeka. „Bio sam u mogućnosti da radim relativno brzo jer sam sarađivao sa lokalnim antropologom koji je specijalizovan za vlašku magiju, tako da mi je bilo prilično dostupno mnogo lokacija, informacija, kao i sami ljudi. Takođe su nam određena vlaška udruženja i meštani iz Kučeva zaista olakšali rad“, objašnjava ovaj nagrađivani fotograf.

Ova izložba činiće deo ovogodišnjeg programa festivala Beogradski mesec fotografije. Kustoskinja izložbe Zeren Oruc priznaje da njeno znanje o Vlasima nije prevazilazilo osnovna saznanja o postojanju ove zajednice. Međutim, rad na ovom projektu dao joj je šansu da se posveti detaljnijem proučavanju.

„Pretraživala sam najrazličitiju literaturu kako bih saznala što više stvari o Vlasima, sa svih aspekata. Kada me pitaju šta je najzanimljivije što sam saznala, volim da kažem da je najvažnije, a ne najzanimljivije, to da je vlaški jezik jedan od najugroženijih jezika današnjice“, smatra Oruc. „Na ovim prostorima više nema dovoljno ljudi koji govore taj jezik, prevashodno zbog ekstremne depopulacije, a čini mi se da nema ni dovoljno napora da se zabeleži jezik i priče koje on nosi. Ovo je posebno tužno jer znači da će nakon određene generacije taj folklor i priče početi da nestaju.“

Foto: Joan Alvado/Instituto Cervantes de Belgrado

Đoan Alvado (Altea, 1979) je fotograf koji od 2005. godine živi u Barseloni. Njegov rad je usmeren na dugoročne projekte sa antropološkim fokusom na prirodu i njenu vezu sa čovekovom verom kroz različite slojeve istorije. Njegova dela, izlagana u galerijama i na festivalima u više zemalja, nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama. Neke od njegovih fotografija objavljene su u različitim medijima, kao što su Newsweek, CNN, The Washington Post, The Guardian, Der Spiegel, El País i drugi. Alvadov projekat „Kubanski muslimani, tropska nada“ osvojio je nagradu Novi FNAC talenat fotografije 2016. godine. Njegov rad „Škola za pastire“ dobio je nagradu Lens Culture Emerging Talent Award, a objavljen je kao foto-knjiga od strane Pol·len Edicions. Od 2018. godine radi na eseju „Poslednji čovek na Zemlji“, koji govori o vezi između prirode i ekstremne depopulacije.

Zbog mera koje su trenutno na snazi, zvaničnog otvaranja izložbe neće biti. Posetioci izložbu mogu da pogledaju već od 12. marta u galeriji Instituta Servantes. Radno vreme galerije je od 9 do 20 časova radnim danima, a vikendom od 9 do 18 časova. Broj posetilaca koji u galeriji mogu da borave istovremeno ograničen je na osam, uz obavezno nošenje maski i održavanje distance.

Jedan komentar

  1. Veoma mi je čudno što se u tekstu uopšte ne spominje ime Vlaškog vojvode Novice Janoševića jer bez njega Vlasi bi bili zaboravljeni?

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker