U svojevrsnom akt-brejking stilu, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ iz Požarevca objavilo je obaveštenje kojim poziva korisnike da u „što kraćem roku“ izmire svoje dugove. U protivnom – preti im isključenje sa javne vodovodne mreže i sudski proces. U suštini, „ko ne plati – nema vode“. Jasno, precizno, i – blago rečeno – problematično.
„U toku maja meseca preduzeće će preduzeti zakonom propisane radnje – isključenje sa javne vodovodne mreže i utuženje korisnika koji nisu izmirili svoje dospele obaveze“, stoji u obaveštenju.
Na prvu loptu – zvuči legitimno. Ali na drugu – kad se odlepi administrativna folija i zagrebe malo ispod površine, stvari postaju manje pravno sigurne, a više – da kažemo – neustavno preduzimačke.
Prema pozitivnim propisima Republike Srbije, isključenje sa javne vodovodne mreže nije prva, već poslednja mera. Pre bilo kakvog „sečenja“, zakon nalaže sudski postupak, u kome korisnik ima pravo da se izjasni, eventualno ospori dug, zatraži reprogram ili makar produži vreme do izmirenja.
I tu dolazimo do suštinskog pitanja – ako je voda osnovno ljudsko pravo, ustavom zagarantovano, i ako sudovi u praksi retko (gotovo nikad) ne staju na stranu onih koji bi nekog isključili sa dotoka života – na osnovu čega „Vodovod“ preti upravo time?
S obzirom da se radi o usluzi bez koje nema higijene, zdravlja, života – ne možemo a da ne postavimo pitanje – da li je ovakva pretnja, koja dolazi iz javnog preduzeća, ništa drugo do pritisak na građane? Ako je voda izvor života, onda je njeno uskraćivanje ništa manje do pravnog i moralnog delikta – neki bi čak rekli „ubistvo s predumišljajem“.
Ako se i zanemare pravni aspekti, ostaje logičko pitanje – u kom to civilizovanom društvu javna preduzeća umesto socijalne osetljivosti pokazuju – fiskalni militarizam?
MANJE PRETNJI, VIŠE PRAVA
Građani nisu samo „korisnici usluga“. Oni su, pre svega, ljudi. Sa platama, penzijama, dečijim dodacima, ratama kredita i inflacijom na grbači. Ne plaćaju – ne zato što neće, već jer ne mogu. Umesto što im se preti ventilom, možda bi bilo praktičnije – a i ljudskije – ponuditi reprogram, razumevanje i partnerski odnos.
Jer, kad se „javni servis“ pretvori u izvršitelja bez suda – onda nam ni sud više ne treba.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
