Dok nastavnici po Srbiji štrajkuju za pristojne uslove rada, a prosveta se guši u birokratiji i bednom budžetu, u Golupcu se piše jedna sasvim drugačija priča. Bajka, samo za odabrane. Glavni junak – Saša Đorđević, u lokalnom folkloru poznatiji kao Rođa-Kazanova, direktor osnovne škole i, sudeći po imovini, pravi majstor transformacije prosvete u privatni profit.
Pitanje za nadležne institucije, i za sve one koji se kunu u borbu protiv korupcije – kako je moguće da jedan školski direktor sa platom od oko 110.000 dinara mesečno za deset godina pribavi imovinu vrednu preko 100.000 evra?
Najnovija “stavka” u vlasničkom portfoliju gospodina Đorđevića je 2 hektara i 40 ari zemlje. Bez kredita, bez donacija, bez muke. Samo od “poštenog rada”? Je l’ moguće?
Pa da pitamo – Da li je to regularno? Da li je to prijavljeno Agenciji za borbu protiv korupcije? Da li je to finansirano od plate ili od – nečega drugog?
Građani Golupca vide još više – džipove, brendiranu garderobu, egzotična putovanja i stil života kojim se ne bi postideli ni domaći rijaliti likovi. Dok se roditelji dovijaju da kupe knjige i pribor, direktor se šepuri kao lokalni šerif.
Ako je sve to normalno – neka nam neko iz vrha vlasti konačno objasni. Ako nije – onda je vreme da se pitaju nadležni organi, da se aktivira finansijska kontrola, poreska uprava, i svi oni kojima je to u opisu posla.
Je l’ to ta “napredna Srbija” u kojoj živimo? Je l’ to ta “prosveta u koju treba ulagati”? Ili se ovde ulaže samo u privatne džepove i neprijavljene parcele?
Ovo više nije lokalni problem. Ovo je obrazac. Rođa-Kazanova nije izuzetak – on je postao pravilo.
(Tpknews.com/@Mile Sova)
