Prošlo je više od pola veka od jednog od najstrašnijih zločina u istoriji bivše Jugoslavije, kada je 12. oktobra 1972. godine Jezdimir Gajić (44) iz sela Topolovnik kod Velikog Gradišta, zbog višegodišnjeg spora oko parcele, hladnokrvno ubio četiri člana porodice Zarić.
Ubistvo Tomislava Zarića (39), njegove supruge Koviljke (40), sina Radiše (18) i njegove nevenčane supruge Ane (17), i danas je predmet razgovora meštana. Jezdimir je u krvavom pohodu poštedeo samo šestomesečnu bebu – malu Biljanu, ćerku ubijenog para.
Kako svedoče meštani, Jezdimir Gajić i porodica Zarić godinama su bili u dobrosusedskim odnosima, sve dok nije došlo do spora oko zemljišta. Gajić je naime kupio plac kako bi iz svog dvorišta mogao da izađe na glavni put, ali se upravo preko tog dela teritorije kretala porodica Zarić – bez njegovog odobrenja. Spor je vremenom prerastao u otvoreno neprijateljstvo, ali niko nije mogao da pretpostavi da će kulminirati tragedijom.
– Njih dvojica su se često svađali, najčešće ispred zadruge. Imali su težak karakter, obojica su znali da popiju i postanu nasilni. Ali niko nije verovao da će doći do ovoga – priča jedna od meštanki koja nije želela da joj objavimo ime.
Kobnog dana, Gajić je u večernjim satima popio pivo u kafani, a zatim naoružan upao na imanje Zarića. Prvo je ubio Radišu, a zatim i njegovu majku Koviljku koja je pokušala da ga zaštiti telom. Na kapiji se zatekao Tomislav koga je Gajić ranio – preminuo je u bolnici. U sledećem trenutku, iz kuće je izašla Ana, držeći bebu u rukama. U nju je ispalio sedam metaka, poštedevši samo novorođenče.
– Rekao joj je da ostavi dete jer ono nije krivo, ali da ona mora da plati – priseća se svedokinja.
Nakon zločina, Gajić se vratio kući i mirno sačekao policiju. Hapšenje je izvršeno iste večeri. Ubrzo je predat Okružnom sudu u Požarevcu, a sam optuženi nije negirao zločin – naprotiv, zahtevao je smrtnu kaznu.
„NE BRINITE, TAKO TREBA DA BUDE“
Gajić je osuđen na streljanje i egzekucija je sprovedena u požarevačkom zatvoru. Poslednje reči bile su mu: „Ne brinite, tako treba da bude“. Tokom boravka u zatvoru, bio je hladan i racionalan, igrao je šah sa upravom i stražarima, pokazujući da je u potpunosti svestan onoga što je učinio.
Sahranjen je u selu Topolovnik, po sopstvenoj želji. Njegova supruga, koja je preminula nekoliko godina nakon njegove egzekucije, ispunila mu je tu poslednju želju.
POSLEDICE KOJE TRAJU
Danas, 53 godine kasnije, meštani ne zaboravljaju ovaj tragičan događaj. Porodica Gajić je ostala da živi u selu, ali su, prema rečima meštana, godinama bili izolovani. Ćerka Jezdimira Gajića je preminula, ostavivši iza sebe ćerku i dva unuka koji sada žive u Italiji.
– Ovo selo više nikada nije bilo isto. Tog dana nestala je jedna mlada porodica. Tu je trebala biti svadba, radost, život… a ostala je samo tišina – zaključuje meštanka.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
