Dok ruske federalne službe brinu da li je u Srbiji u toku obojena revolucija, u Golupcu već odavno traje – ali industrijsko-privredna. Samo što ovde nema barikada, već „kućnih poseta“, fantomskih firmi i privatnog biznisa na grbači opštine.
Na čelu parade stoji predsednik opštine, koji, gle ironije, pruža medicinske usluge „na crno“. Ne zna se ni gde mu se tačno ordinacija nalazi, ali zna se da kućne posete ide punom parom, a evidencija verovatno ostaje u nekoj fioci, bez fiskalnog računa i bez poreza.
Dalje, da revolucija ne ostane uskraćena za industrijski ton, pobrinuo se bivši predsednik Skupštine opštine, Zoran Ćirković–Kostur. Njegova firma za remont motora postoji samo na tabli uz glavni put Golubac–Kučеvо. Tabla stoji, radovi ne postoje, ali ime i dalje visi kao simbol „privrednog razvoja“.
Da ni aktuelni funkcioneri ne zaostaju, potvrđuje predsednik Skupštine opštine, Aleksandar Đukić–Čaja. On, kažu, bez problema koristi alat i opremu KJP “Golubac” za sopstveni biznis čišćenja i košenja po selima i šire. Javna sredstva? Samo još jedna rezerva za privatne angažmane.
U igru se uključuje i zamenik predsednika opštine, Marko Stojaković. Njegov doprinos ovoj „obojenoj ekonomiji“ je rentiranje novoizgrađene kuće radnicima iz afričkih zemalja, zaposlenim na brzoj saobraćajnici. Legalno? Pošteno? To su valjda pojmovi rezervisani za neka druga vremena.
Na kraju, ostaje gorki utisak da ekipa okupljena oko raspopa Mijovića uspeva da sve ovo upakuje u narativ „za bolju budućnost“. Naravno, ne za vašu decu, već za njihovu.
Golubac nije daleko. A mnogi od vas koji čitate ovo, znate da je istina. Pa, dokle će se još ćutati? Koliko dugo će se još tolerisati ova njihova obojena industrijsko-privredna revolucija?
(Tpknews.com/@Mile Sova)
Šta reći, a ostati pristojan?
Golupčani su bili i ostali gola g… a. Ne kažu uzalud da od njih goreg naroda nema. Da se sve ovo dogada u nekom drugom mestu odavno bi gradjani digli glas i protest. Kukavice i poltroni, zavidljivci i tračare e to je odlika Golupčana.