SIROTINJSKI DANAK U KRVI: Država Srbija trajno oduzima decu i zbog nemaštine

Potresna priča o oduzimanju bebe stare 20 dana siromašnoj majci Gorici Milojković iz sela Velika Ivanča uzburkala je javnost u Srbiji.

Foto: Promo

Ovaj, ali i drugi slični slučajevi koji su tema medija poslednjih meseci, uplašili su mnogobrojne porodice koje žive u nemaštini. Da li teška materijalna situacija može i sme biti razlog za razbijanje porodice pitanje je koje visi nad glavama mnogih roditelja. Prema tumačenjima centara za socijalni rad, siromaštvo nije razlog za odvajanje mališana od porodice, ali praksa govori drugačije.

Kada je pre tri godine socijalni radnik Đorđu Joksimoviću oduzeo troje dece zbog bednih uslova, on je rešio da iz protesta peške dođe od Kragujevca do Beograda. Pošto je ostao bez posla, sa bolesnom ženom, u kući bez vode, morao je da se souči i sa “presudom” da deca pored njega nemaju šansu za normalan život. Molio je i zakucao na sva vrata, ali tri kćerke mu i dalje nisu vraćene. Njegov primer je jedan od mnogih koji je pokazao da ljubav prema potomcima, kako država tumači, nije dovoljna. Devojčice su smeštene u hraniteljsku porodicu, a otac ih obilazi. Da li im kuća sa vodom i bolja materijalna situacija zaista garantuje srećniji život, daleko od bioloških roditelja koji se bore za njih?

Država Srbija godišnje roditeljima trajno oduzme između 400 i 500 dece. Razlozi su različiti, a najčešći je nebriga. Skoro tri puta više mališana se privremeno izmešta iz svoje primarne porodice. U saradnji sa centrima za socijalni rad, porodica radi na rešavanju problema, a ukoliko to urodi plodom, dečaci i devojčice se vraćaju svojim roditeljima. Za to vreme se smeštaju u hraniteljske porodice u kojima borave do konačne odluke suda. Hranitelji od države dobijaju oko 30.000 dinara za brigu o detetu. Siromašni i ugroženi biološki roditelji ne dobijaju najčešće ništa, ili samo socijalnu pomoć koja prosečno iznosi 7.000 dinara. Prema tumačenju brojnih stručnjaka u oblasti socijalne zaštite, ukoliko bi se sredstva za hraniteljstvo preusmerila na pomoć socijalno ugroženim porodicama, mnogi problemi koji poteknu upravo od nemaštine bi bili rešeni, te bi i broj ugroženih mališana bio daleko manji.

Kako govore podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, na 500 oduzetih mališana, manje od pet odsto roditelja uloži žalbu i traži svoje dete nazad. Kako objašnjavaju, razlog tako malog broja žalbi je što se za ovako drastične mere, poput lišavanja roditeljskog prava, socijalni radnici odlučuju samo u slučaju krajnje nužde, kada roditelji dugo rade na štetu svojih potomaka.

– Deca u Srbiji se oduzimaju samo kada su zlostavljana, potpuno zanemarena, kada se krše njihova prava ili im je ugroženo zdravlje i bezbednost. Siromaštvo nikada nije razlog, ali je često prateća pojava, koja pokazuje neodgovarajuće roditeljsko staranje – ističu u Republičkom zavodu.

Na sve veći broj slučajeva oduzimanja mališana utiče i Zakon o pravima deteta nastao po ugledu na propise u zemljama Evropske unije. Socijalni radnici imaju odrešene ruke zahvaljujući brojnim spornim odredbama koje mališanima daju potpunu slobodu, a očevima i majkama gotovo nikakva prava prilikom vaspitavanja. Tako je gotovo svaka porodica postala potencijalna žrtva sistema. Ovakav trend stiže iz evropskih zemalja, posebno Norveške i Švedske, gde se broj oduzete dece meri stotinama hiljada godišnje.

NASILJE U PORASTU

Kao jedan od sve češćih razloga za oduzimanje mališana od roditelja jeste i nasilje. Broj dece žrtava porodičnog nasilja, prema podacima Republičkog zavoda porastao je petostruko u poslednje dve godine. Neprijavljenih slučajeva je dvostruko više. Nasilje najčešće prijavljuju komšije, ali i članovi porodice, a centri za socijalni rad reaguju odmah po primanju prijave.

(Vesti)

PROČITAJ I

Jedan komentar

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker