Ako ste juče kojim slučajem, bez prethodnog uvida u vesti, slušali obraćanje predsednika države mogli ste da zaključite da su fašisti napali zgradu Skupštine grada, da su nejake žene, majke, sestre uspešno odbranile tu instituciju i da su zato proglašene za narodne heroje.
Šta se zapravo desilo…
Desilo se to da su se predstavnici Saveza za Srbiju okupili ispred zgrade Gradske uprave Beograda, gde je nekoliko njih tražilo od obezbeđenja da uđu u zgradu, da bi razgovarali sa gradonačelnikom Zoranom Radojičićem. Na samom ulazu pojavilo se 15-tak žena, zaposlenih u Upravi, koje su ih sprečile da uđu u zgradu.
Da li bi lideri opozicije napravili novu grešku kao onu kada se desio upad u RTS – ne znamo, jer su se „žene i majke“ pojavile da brane ulaz. Nije jasno šta će one uopšte na ulazu? Da li su procenile da se obezbeđenje uplašilo od predstavnika SZS-a? Ili je jednostavno to bio potez koji je mogao da dovede do ozbiljnog incidenta, a na koji ih je neko naterao?
Šta će žene u prvom redu, pored policije koja, valjda, treba da dođe na poziv, ako neko pokušava nasilno da upadne? Ako neko nasilno upada u institucije, ako se to stvarno desilo, postoje institucije u ovoj zemlji koje to treba da reše istog trenutka – bez ikakve potrebe za vanrednim programom, vanrednim obraćanjem predsednika…
Uostalom šta će žene kao živi zid pored obezbeđenja… i stvarno gde su oni koji su odgovorni? Gde su da dovedu stvari u red i da kažu drage majke i žene sklonite se, to nije vaš deo posla…
Kome uopšte odgovara bilo kakav incident? Ko šta pokušava da poruči svojim glasačima, ali i svim građanima?
Onima koji sve što se dešava u poslednje vreme, posmatraju sa strane često nije jasno šta uopšte poručuje opozicija idejama koje su sve čudnije.
Jer, ne ide se u šetnju do Pinka da se traže uslovi za fer izbore, ne upada se u RTS zbog toga, ne upada se nigde…
Još su čudniji postupci vlasti…Šta znači nećemo da razgovaramo sa opozicijom?
Predstavnici vlasti imaju obavezu da razgovaraju sa svima. I sa onima koje vole i sa onime koje ne vole. Sa onima koju su njihovi i sa onima koji nisu njihovi. Imaju obavezu da razgovaraju sa liderima opozicije a ne da ih nazivaju fašistima i lopovima. Zakoni Srbije propisuju da lopovi i fašisti – idu u zatvor. Ako nisu u zatvoru, onda nema dokaza da su lopovi i fašisti – pa samim tim niko ne može tako da ih naziva javno.
Ili može ako je to politička agenda koja služi zamajavanju naroda.
Ako se već vlast dobija na izborima, pa onda to treba da važi i za opoziciju i za vlast. A da bi se realno odmerile snage neophodni su fer uslovi za izbore i ista pravila za sve. A pre svega neophodno je civilizacijsko ponašanje i sa jedne i sa druge strane.
I dok iz dana u dan vlast putem svojih medija promoviše rat uživo, a opozicija počinje da odgovara na isti način – na kraju će do nekog krvoprolića i doći. A onda će biti kasno da se utvrđuje ko je kriv, jer će najveću cenu platiti građani.
Srbija jeste podeljena i zatrovana mržnjom podeljenih koja je vidljiva na svakom koraku. Podela je vidljiva i u medijima, a uloga predstavnika vlasti mora da bude smirivanje tenzije koja u društvu postaje nepodnošljiva, a nikako dodatno dolivanje ulja na vatru.
(Tpknews.com/Insajder)
